"Ovde su sve ruine, kako koji dan sve je krivlje i gore! Tešnjar je gori danas nego što je bio juče, što će biti sutra, svakako, gori nego što je danas", slikovito opisuje Milan Petrović, vlasnik restorana u Tešnjaru, trenutno stanje i brzinu kojom se urušava stara valjevska čaršija.

Foto: Đorđe Đoković

Ovo propadanje i urušavanje stare čaršije, koja datira još iz turskog doba, traje već nekoliko decenija, pred očima gradskih čelnika, stručnjaka ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a i samih Valjevaca. Pri tome, Tešnjar već pola veka ima status spomenika kulture i kao spomenik od izuzetnog značaja pod ingirencijom je Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.

Foto: Đorđe Đoković

Ako ovakav tretman imaju spomenici od izuzetnog značaja, kakav je tek odnos prema spomenicima kulture, koji se ne ubrajaju u izuzetne ali su značajan deo naše baštine, pitanje je koje se nameće samo po sebi.

Tešnjar trenutno podseća na oronulu lepoticu koju polako svi napuštaju. Stari zanati izumiru, a preostali preduzetnici napuštaju neuslovne lokale i svoj biznis sele u perspektivnije delove grada. U Tešnjaru jedino cveta noćni život, ali u onom najružnijem i najporočnijem obliku. O staroj čaršiji sve više se govori kao o mestu gde nam propada mladost, mestu gde se toči alkohol i maloletnim licima, i gde se "valjaju" narkotici. To se može čuti i u neformalnim razgovorima sa policijom.

Foto: Đorđe Đoković

Kada razgovarate sa predstavnicima gradske vlasti i Zavoda za zaštitu spomenika kulture stiče se utisak da oni nemaju odgovore na probleme sa kojima se susreću u Tešnjaru i, što je još gore, čini se da su se sa takvom situacijom  pomirili. Ako, pak, razgovarate sa građanima, koji žive u staroj čaršij ili su vlasnici lokala, vidi se da oni odlično prepoznaju šta je Tešnjar sada i šta bi mogao biti u budućnosti. Uz to, oni imaju i konkretne predloge na koji način bi Grad mogao da pomogne vlasnicima kuća u Tešnjaru, kako bi se one sačuvale, i stara caršija kao jedinstvena celina.

Dejan Branković, vlasnik vinoteke "Dardaneli" u Tešnjaru kaže da je malo čudno to kako je dozvoljeno ovakvo urušavanje, s obzirom na to da se ovdašnji Zavod za zaštitu spomenika kulture nalazi baš na samom vrhu stare čaršije i da je "slučaj hteo" da zaposleni u Zavod svakodnevno prolaze baš kroz Tešnjar.

On napominje da je naglo propadanjeTešnjara počelo nakon 2000. godine.

"Problem je, između ostalog, i u tome što su na snazi veoma strogi uslovi za obnavljanje i revitalizaciju objekata. Da biste obnovili kuću, uradili fasadu ili popravili izlog pred vam su ogromne peripetije, tako da ljudi izbegavaju da ulaze u te složene procedure, bezmalo, do momenta kada počne urušavanje objekta", kaže za Kolubarske.rs Dejan Branković.

Dodaje da sem kafana, prodavnica i berbernica ne postoji nijedan drugi sadržaj koji bi privukao posetioce. 

"Nemate info pult, nemate prodavnicu suvenira, nemate bilo kakvu preporuku šta je to važno što treba videti i zbog čega. Zašto u jednoj od starih tešnjarskih kuća bondručara ne bismo koncentrisali sve nekadašnje zanatlije: sarače, ćurčije, tkače, kujundžije, opančare...? Zašto u Tešnjaru, Narodni muzej ne bi imao nekakvu postavku? Čini se da od tog istorijata ništa nije sačuvano. I na koji način mi posetoicima, ali i budućim generacijama, da pokažemo šta se sve proizvodilo u staroj čaršiji i na koji način", konstatuje sa žaljenjem Branković i predlaže da Tešnjar bude obavezna destinacija svim ekskurzijama koje dolaze u Valjevo, ali upozorava da to podrazumeva i da Tešnjar poseduje sve što treba da ima jedna turistička destinacija.

"Vi u Tešnjaru nemate drvo, nemate klupu, nemate kantu za smeće, nemate cveće, nemate ništa... Neće vam deca sedeti u kafanicama, neka prošetaju, sednu na neku klupu, pogledaju…", predlaže Branković i javno pita zašto Grad ne bi obnovio neku tešnjarsku kuću i u nju smestio Turističku organizaciju?

Foto: Đorđe Đoković

Beograđanka Ksenija Stevanović, direktorka ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture kaže da je najveći problem novac i model po kome bi država ulagala u obnovu privatnih kuća u Tešnjaru. Ali, navodi i dobar primer grada Šapca gde Grad izdvaja 30 do 40 odsto sredstava, i na taj način pomaže svojim sugrađanima da sačuvaju stare kuće i fasade koje su ukras grada. Zašto slično ne bi uradilo i Valjevo? Kuće u Tešnjaru jesu private ali su i deo jedinstvene celine koja je pod zaštitom države.

Foto: Đorđe Đoković

Zašto Zavod ne bi izdvojio deset najznačajnijih objekta u Tešnjaru, uradio projekte za te objekte i zajedno sa Gradom aplicirao kod domaćih i međunarodnih fondova? Evropska unija finansira obnovu starih dvoraca po Vojvodini, vlada Turske je, preko svoje ambasade u Beogradu, obnovila Tursko kupatilo u Soko Banji. Obnovljeni su Skadarlija, Kosančića venac u Beogradu…, sličnih primera ima još. Čujemo da je na obnovi Kosančića venaca radiala jedna valjevska firma.

Zašto grad Valjevo svake godine ne bi obnovio po jedan kućerak, ako se već toliki novac preko raznih projekata, što opravdano što ne, sliva u privatne džepove? Zašto Grad ne otkupi i ne restaurira kuće u Tešnjaru koje su na prodaju i u njih smesti neke svoje službe ili izdaje lokale? Zašto se ne bi udružili uspešni valjevski privrednici i dali svoj mali doprinos obnovi Tešnjara, i da na fasadi te obnovljene kuće postave obeležje na kome bi pisalo ko i kada je tu građevinu obnovio? Možda svi ovi predlozi i nisu dobro utemeljeni u našu stvarnost, ali rešenja svakako postoje, treba samo tragati za njima.

Poslednje ozbiljnije intervencije Grada u staroj čaršiji bile su nakon zemljotresa u Mionici (jesen, 1998.) kada je obnova par kuća finansirana sredstvima Okružne direkcije za saniranje posledica zemljotresa.

Foto: Đorđe Đoković

Kada smo člana Gradskog veća, Nenada Patijarevića, koga su nam u Gradskoj upravi predložili kao adekvatnog sagovornika za ovu temu, pitali na koji način sagledava probleme u Tešnjaru i odakle treba početi sa njihovim rešavanjem, odgovorio je da mu se "ne dopada muzika u tešnjarskim kafanicama i da će, tim povodom, vrlo brzo održati sastanak sa vlasnicima tih kafana".

Jedna arhitektica zaposlena u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Valjevu sa kojom je, takođe, trebalo da razgovaramo, odbila je razgovor uz obrazloženje: "Ne pada mi napamet da pričam, pa da me posle tamo neki prozivaju!". Ali, platu iz bužeta, koji pune građani ovog grada, svakako nije odbila.

Stiče se utisak da se u ovom gradu sve manje ljudi zaposlenih u javnom sektoru "meša u sopstveni posao". Mrzi ih, neće ili ne znaju? Sa ovakvim stavom neće biti ni stručnog sagledavanja problema, ni pravih rešenja, ni projekata u staroj čaršiji.

Nedavno je na sastanku u Ministarstvu kulture i informisanja u Beogradu održan sastanak na kome je dogovoreno da se uradi Strategija o zaštiti ove prostorno kulturno istorijske celine, koja će dati valorizaciju sa predlozima mera tehničke zaštite svih pojedinačnih objekata, kao i prostora kao celine. Tu Strategiju bi trebalo da uradi grad Valjevo, rokovi nisu precizirani. Ako pažljivo pogledate  zbornika "Tešnjar kroz tri veka" možete videti da je takva Strategija više puta pominjana, ali ne i realizovana.

Foto: Đorđe Đoković

Ne znamo da li ste uočili kako su lepi zalasci Sunca u Tešnjaru? Mogli bi biti još lepši, baš onakvi kakve ova varoš, koja odoleva vekovima, zaslužuje.

pročitajte još

Beograd dobija spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću

pročitajte još

Spomenik patrijarhu Pavlu biće delo ruskog umetnika Pavlenka

pročitajte još

KRAGUJEVAC: OSKRNAVLJEN SPOMENIK ŽRTVAMA FAŠIZMA 😥

Autor: Milena Kuzmanović