Samo u 29,7% slučajeva virus je imao šansu da stvori epidemiju, u 70% slučajeva bi izumro

Koristeći se molekularnim datovanjem i epidemiološkim simulacijama, istraživači sa Univerziteta UCLA School of Medicine, zajedno sa kolegama sa Univerziteta Arizona i Ilumina Inc., procenili su da je virus SARS-CoV-2 najverovatnije cirkulisao u populaciji nedetektovan najmanje 2 meseca pre prvog slučaja COVID-19 u Vuhanu (decembar 2019).

Ovo su naveli u svojoj martovskoj publikaciji u prestižnom časopisu Science. Dodali su kako većina simulacija jasno ukazuje da mutirani sojevi virusa prirodno nestanu u 3/4 slučajeva bez stvaranja pandemije.

Kako kaže glavni autor Džoel Varthajm, profesor u Odseku za infektivne bolesti i javno zdravlje na Univerzitetu San Diego School of Medicine:

Naša studija je osmišljena tako da odgovori na pitanje koliko dugo je mogao SARS-CoV-2 cirkulisati u Kini pre nego što je otkriven. Da bi dali odgovor na to pitanje, kombinovali smo 3 važne informacije: detaljno razumevanje širenja virusa u Vuhanu pre zatvaranja, genetski diverzitet virusa u Kini i najraniji izveštaji slučajeva COVID-19. Kombinovanjem ove 3 linije informacija i dokaza, uspeli smo da postavimo gornji limit u sredinu oktobra 2019, kada je SARS-CoV-2 počeo da cirkuliše u provinciji Hubei.

Prvi slučajevi COVID-19 su prijavljeni u kasnom decembru 2019. godine u Vuhanu, koji se nalazi u provinciji Hubei u centralnoj Kini. Virus se munjevito probio van, te proširio širom zemlje. Kineske vlasti su kompletno zatvorile grad i ceo region, zajedno sa tvrdim merama regulisanja kretanja stanovništva u celoj državi. Do arpila 2020. godine lokalne transmisije virusa su stavljene pod kontrolu, ali do tada COVID-19 je postao pandemija, proširivši se na preko 100 zemalja.

SARS-CoV-2 je zoonotični koronavirus, što znači da je skočio sa životinje na čoveka. Bilo je više pokušaja da se identifikuje kada je virus prvi put počeo da se širi među ljudima (članak o poreklu virusa imate ovde) bazirano na prvim slučajevima infekcija. Prvi skup slučajeva, i najranija sekvenca genoma SARS-CoV-2, asocirana je sa posebnim marketom (puno ime: Huanan Seafood Wholesale Market), koji su naučnici ipak odbacili kao izvorište pandemije (iako ne znači da takođe nije bilo žarište) jer najraniji slučajevi nemaju nikakve veze sa njim.

Sudeći prema najranijim izveštajima lokalnih novina, prve dijagnoze COVID-19 iz provincije Hubei su od 17. novembra 2019. godine - što ukazuje da je virus uveliko aktivno cirkulisao pre uvođenja mera vlasti.

U ovoj studiji naučnici su se koristili tehnikama koje su im omogućavale da na molekularnom nivou unazad prate razvoj virusa kako bi time pokušali da suze geografski i vremenski spektar mogućnosti pojave prvog slučaja. Jedna od tehnika je tzv. molekularni sat, kojom se uz pomoć prosečnog broja mutacija genoma dedukuje kada su se stvarali novi oblici virusa. U ovom slučaju, kada se unesu brojevi i primeni statistička računica, kao datum se dobija sredina novembra 2019. godine - kao najranija vremenska tačka postojanja zajedničkog pretka svih današnjih sojeva.

Analizom podataka dobijenih iz molekula, kao i indeksa najraniji slučajeva u Kini, dobija se podatak da je pre 4. novemba 2019. broj zaraženih bio manji od 1. Manje od 2 nedelje kasnije bio je 4, a do 1. decembra popeo se na samo 9. Prva hospitalizacija usled zaraze COVID-19 dogodila se sredinom decembra.

Autori studije su takođe koristili više različitih tehnika i oruđa da odrede tačno ponašanje virus SARS-CoV-2 tokom prvih dana početka epidemije. Podaci dobijeni iz simulacija govore da bi samo u 29,7% slučajeva virus uspeo da stvori samoodrživu epidemiju. U 70,3% slučaja virus bi inficirao relativno mali broj ljudi pre nego što bi i sam umro. U proseku, nakon samo 8 dana.

Kako se navodi u studiji:

Naš pristup je proizveo neke zaista iznenađujuće rezultate. Uvideli smo da preko 2/3 epidemija koje smo pokušali da simuliramo nisu uspele. To znači, hipotetički, da ako se vratimo u 2019. godinu i ponovimo sve uslove nastanka i širenja virusa 100 puta, u 2 od 3 pokušaja COVID-19 bi sam izumro bez stvaranja pandemije.

Čak i dok je SARS-CoV-2 cirkulisao u Kini u jesen 2019. godine, prema ovoj studiji, to je činio na ekstremno niskom infektivnom nivou - sve do decembra iste godine.

Glavni i prvi soj SARS-CoV-2 se pretvorio u epidemiju jer je bio široko raširen, što mu je omogućavalo izdržljivost, i jer je zaživeo u urbanim sredinama, gde je transmisija patogena lakša. U simulacijama, koje su uključivale ruralne sredine, epidemija se završavala neuspešno, a virus izumirao u čak 94,5% do 99,6% slučajeva.

Od toga inicijalnog trena nastanka i skoka sa životinje na čoveka virus je mutirao više puta, razvivši sposobnost lake transmisije među ljudima. Sudeći prema ekspertima, nastaviće i dalje da mutira. 😓

Autor: redportal.rs