Na današnji dan pre 37 godina napustio nas je Branko Ćopić

Bio je borac, omiljeni dečiji pisac

Poznati pisac Branko Ćopić rođen na samom početku 1915. u selu Hašani u Bosanskoj Krupi (danas Krupa na Uni). Gimnaziju je zavšio u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjaluci, Delnicama, Sarajevu i Karlovcu. U Beogradu 1940. završava Filozofski fakultet, odsek Pedagogija.

Po raspadu Kraljevine Jugoslavije i početka rata odlazi u rodne Hašane i tamo se priključuje pripadnicima Partizanskih odreda. Bio je nerazdvojni prijatelj sa piscem Skenderom Kulenovićem

Na proslavi 65-gdišnjice rođenja Skendera Kulenovića u Bosanskom Petrovcu 1975.

Foto: Twitter.com/@todDM53izjASpRe

Na slici se nalaze s leva na desno: Advan Hasić, Ahmet Hromadžić, Branko Ćopić, Đuro Pucar Stari, Skender Kulenović i Gustav Krklec

Nakon drugog svetskog rata osnovao je list Pionir, bio je jedan od značajnijih dečijih pisaca.

U njegovim delima se često mogu naći ljudi iz njegovog kraja koji su se borili u partizanskim odredima.

Za književni rad dobio je 1972. Nagradu AVNOJ-a i Njegoševu nagradu. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih visokih odlikovanja.

Branko Ćopić priča kako piše knjige

IZVOR: YT / Dokumentarne emisije

Njegova najpoznatija dela su: Živjeće ovaj narod, Major Bauk, Nikoletina Bursać, Orlovi rano lete, Hajdučka vremena, Gluvi barut koji su i ekranizovani.

Osim njih Ćopić je napisao: Pod Grmečom, Bašta sljezove boje, Ježeva kućica, Magareće godine, Mala moja iz Bosanske Krupe.

IZVOR: YT / Ljubiša Jovanović

Svoj stan u Beogradu, ulica kralja Milana 23, u kom je živeo od 1972. do smrti, poklonio je SANU. Zanimljivo je da je u istoj zgradi živela Desanka Maksimović, samo što je ona živela na petom, a Branko Ćopić na četvrtom spratu.

Nažalost, 26. marta 1984. pisac Branko Ćopić bacio se sa mosta bratstva i jedinstva. Nakon njegove smrti most se zove Brankov, a ulica koja vodi dalje ka centru grada Brankova.

Desanka Maksimović je dva dana nakon Brankove smrti u Politici napisala:

Bio mi je Branko Copić jedan od najboljih komšija koga sam ikada imala, sadrug, sabrat, s kojim sam često zajedno putovala po školama da čitamo deci, čovek s kojim sam imala isto mišljenje o književnosti, a to je vrlo važno. Isto smo mislili i u ulozi poezije i književnosti u životu čovekovom. Ne mogu prosto da zamislim da njega može smrt da uzme. Kada se samo setim njegovih divnih humoristickih priča. Kad god bismo, ma gde, čitali on je bio glavni. Posedovao je humor, kako bih rekla, neizmišljen koji je izvirao iz naroda i koji je mogao i najvećeg skeptika da nasmeje. Ne mogu da zamislim da će čovek koji je zasmejavao ceo naš svet, sada raplakati sve one koje je tako dugo zasmejavao. Deca će naročito žaliti Branka Ćopića, njegovu “Ježevu kućicu”, njegove divne “Oglase”. Mislim da nema njegove pesme koju naša deca ne znaju. Ceo narod će Branka žaliti i kao čoveka i kao pisca koji je našem narodu mnogo dao.

Neposredno pre samoubistva 26. marta 1984. Branko se video sa svojim prijateljem Momčilom Srećkovićem koji je za Novosti nakon nesrećnog slučaja izjavio:

Branko me je oko dva po podne pozvao telefonom da hitno dođem, jer ima nešto važno da mi priča. Odmah sam krenuo za Beograd, a kad sam stigao, on već nije bio kod kuće. Cica mi je rekla da je u depresiji i da sedi u parku. Našao sam ga na klupi, nije okretao glavu, samo mi je rekao: "Tužan sam ti, jarane moj. Dobio sam novi poziv za policijsko saslušanje, hoće da mi ogule kožu. Ali neće oni više da mi zagorčavaju život. Jarane moj, zatvaram svoj 'dućan', a tebi ostavljam ključeve da ih baciš u Savu." Onda je predložio da prošetamo. Koračali smo od Terazija ka hotelu Moskva, pa je hteo da sedimo u bašti i popijemo po koktu. Branko je mnogo i brzo pričao, od toga da su mu najdraži Doživljaji mačka Toše i da je proza njegov domen, rudnik, do toga da nikada ni na koji način ne treba da se bavim politikom. Na njegovo insistiranje krenuli smo ka Zelenom vencu, iako je već bilo sedam uveče. Nije prestajao da priča - govorio je da su njegove bajke ukradene, nedosanjane, da su na naivne slike ljudi koje je imao pali studen i magla, a da su sve priče koje je napisao u spomen narodu koji ume da pljucka smrti u brk.

Grob Branka Ćopića u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju