Gotovo 60% onih koji su poginuli u putničkim vozilima na srpskim drumovima nije koristilo sigurnosni pojas, pokazuju poslednji podaci MUP. Godišnje smrtno strada oko 130 osoba koje nisu bile vezane, potvrđuje, za Novosti, Boban Milinković, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije MUP-a.
- Ovi podaci govore da nekorišćenje sigurnosnog pojasa prilikom saobraćajne nezgode značajno doprinosi težini povreda - kaže Milinković. - Saobraćajna policija prosečno godišnje otkrije između 250.000 i 300.000 prekršaja nekorišćenja pojasa, za šta je propisana fiksna kazna od 10.000 dinara. Tokom nedavne akcije pojačane kontrole saobraćaja, za nedelju dana otkriveno je više od 15.000 prekršaja vožnje bez pojasa!
Jedna od onih koja je pre četiri i po godine imala saobraćajnu nesreću a nije bila vezana jeste i Kristina Grbović iz Čačka, samohrana majka devojčice od pet i po godina. Dva meseca pre kobnog događaja ostala je udovica. Nesreća se desila u oktobru 2016. Usledilo je skoro godinu dana lečenja i rehabilitacije. Ipak, Kristina je ostala invalid. O svom iskustvu kao predavač danas podučava mlade, u okviru projekta Još uvek vozim, Saveza za paraplegiju Srbije, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
- Vraćala sam se od drugarice i sedela na mestu suvozača. Nisam bila vezana. Zbog neprilagođene brzine auto je proklizao, naleteli smo na šaht, kola su odletela u vazduh i završila na krovu. Podletela su pod neko stovarište. Imala sam prelom četiri rebra, probijenu plućnu maramicu, potres mozga i prelom kičme - priča Kristina.
Pošto joj je život bio ugrožen, prevezena je iz čačanske bolnice za Beograd, gde je i operisana. Mesec dana je provela na banjičkom Institutu za ortopediju i još osam meseci na rehabilitaciji u Sokobanjskoj.
- U kćerki i porodici crpim snagu. Apelujem na sve ljude da se vezuju, koliko god relacija kojom idu bila kratka. Zbog sebe i zbog onih koje vole - kaže Kristina Grbović.
Prema poslednjim istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja iz prošle godine, pojas koristi 85,5% vozača i 82,6% putnika na prednjem sedištu, i svega 20,6% na zadnjem. Isto istraživanje je pokazalo da je u putničkim vozilima u naselju vezano 82,2% vozača, 79,7% putnika na prednjem sedištu i 19,7% na zadnjem. Na putevima van naselja, sigurnosni pojas se češće koristi, posebno na auto-putevima. Tu ga vezuje 93,2% vozača, 92,4 % putnika na prednjem i 23,2% na zadnjim sedištima.
- Ovi podaci pokazuju da je određeni broj građana u zabludi da sigurnosni pojas nema efekta kod saobraćajnih nezgoda koje se događaju pri manjim brzinama. Naprotiv, upravo kod takvih nezgoda, pri sudarnim brzinama od oko 50 km/č, sigurnosni pojas ima najviše efekta, jer zadržava telo u sedištu i sprečava nastanak teških telesnih povreda, koje nekada mogu biti i fatalne. Pojas sprečava prvenstveno povrede glave, grudnog koša i unutrašnjih organa, povrede koje su najsmrtonosnije - kaže Milinković.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u 2020. godini 62,1% vozača je prevozilo decu do tri godine starosti u bezbednosnom sedištu za decu. Svega 46% je decu od četiri do dvanaest godina starosti prevozilo na zakonom propisan način. Dakle, svega 53,1% vozača je decu prevozilo propisno.
Autor: novosti.rs
