PAKAO KOŠARA se ne može opisati 😥

Bitka za Košare ušla je u školske udžbenike. U poslednje vreme o ovoj bici se mnogo više i piše, i priča, i snima. O junacima Košara sve više se govori po imenu i prezimenu. Jedan od njih je i Enes Suljević, koji se kao 22-godišnji vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka našao u prvim borbenim redovima na Košarama.

- Jesmo se oporavili, ali nikad nećemo zaboraviti jedan drugoga. Ja sam čovek musliman, ali mi smo znali da to je naša zemlja i časno smo je i pošteno branili. Nikome nije padalo na pamet da odustane. Nismo mogli ni da se povučemo. Gde ćeš? Ni nazad ni napred! Ideš pa dokle stigneš... Koliko sam puta zamislio: nikog ja više neću videti... 😌

Enis je 12. maja 1999. g. teško povređen. Kasetna bomba mu je odnela levu potkolenicu i nanela teške povrede glave i desne noge. Preživeo je zahvaljujući ratnim drugovima Darku i Gruji, koji su mu podvezali nogu, ali ne može da zaboravi da je tada izgubio 19-godišnjeg druga sa kojim je razgovarao nekoliko sekundi pre toga. 😥

- Taj pakao Košara ne može se opisati, i da pričamo godinama. Pipaš svoju kosu da li ti stoji na glavi... Najgore nam je padalo kad ranjenike i poginule nosimo po snegu. 😥

IZVOR: FB / Црнногорска Србадија ·

Autor: redportal.rs