Pre 3,5 miliona godina svet je bio sasvim drugo mesto. Kopneni most je povezivao Aljasku i Rusiju.
Naši preci, australopitekusi, prvi put su se pojavili u Africi. A džinovske kamile lutale su Arktikom, izgledajući prilično slično kao njihovi potomci iz pustinje. Tačno - čupave životinje koje oličavaju sušne, peskovite predele nekada su uspevale u izrazito hladnijim klimama.
Prema studiji objavljenoj danas u časopisu Nature Communications, istraživači imaju dokaze da su kamile živele sve do najsevernije kanadske teritorije, koja je sada dom polarnih medveda, sivih vukova i karibua. Daleko od toga da su osećale kao da nisu na svom mestu, kamile su bile idealno pogodne za surove zime u regionu - i neverovatno, iste osobine koje su im pomogle da izdrže hladnoću kasnije će pomoći njihovim naslednicima da se odvaže u pustinjama.
Pre najnovijeg otkrića, stručnjaci su znali za izumrle kamile čak severno od kanadskog Jukona. Ali tokom iskopavanja na ostrvu Ellesmere, 750 milja severno od otkrića kamile Iukon, istraživači su otkrili 30 fragmenata kostiju dužine između 0,5 i 3 inča.
Na terenu ovi fosilni fragmenti zaista izgledaju poput krhotina. Mogli bi biti i samo fosilno drvo. Jednom kad su fragmenti sastavljeni poput delova slagalice, počeo je da se oblikuje ud kopita nalik na drevne kamile. Dalje, istraživači su koristili tehniku poznatu kao otisak prsta kolagena za analizu vezivnog tkiva iz kostiju, koju su potom uporedili sa uzorcima kamila Iukon i modernim dromedarima. Testovi su potvrdili da su fosilizovane krhotine verovatno dolazile od arktičke kamile.
Sudeći po veličini njene noge, naučnici su zaključili da je arktička kamila bila oko 30% veća od današnjih pustinjskih sorti. Inače je izgledalo vrlo slično - i to nije bilo slučajno. Postoji nekoliko osobina viđenih u modernim kamilama koje bi mogle biti od velike pomoći za visokoarktičku kamilu. Na primer, široka ravna stopala koja su korisna za hodanje po pesku mogla su biti korisna i za hodanje po snegu. Pored toga, grba služi kao skladište masti, pa je ovo moglo biti neophodno za životinju koja bi morala da preživi dugu, mračnu i hladnu zimu. Pored toga, kamile imaju vrlo velike oči koje bi takođe mogle biti pogodne za gledanje pri slabom osvetljenju.
Tokom života kamila na ostrvu Elesmere, temperature na Arktiku bile su za 14 do 22 stepena toplije nego što su danas. Ali i dalje je bilo prilično prohladno - malo ispod leda u rodnoj šumi kamila - i pola godine je uronjeno u 24-časovni mrak. Ranija iskopavanja na ovom mestu sugerišu da je kamila delila ovaj naizgled negostoljubiv lokalitet sa jazavcima, jelencima, dabrovima i konjima s tri prsta.
Pa šta je bilo prvo, stanovnik pustinje ili zimski ratnik? Uprkos njihovoj snažnoj povezanosti sa Bliskim Istokom i Afrikom, kamile su zapravo potekle iz Severne Amerike pre nekih 45 miliona godina. Pre između 3 i 5 miliona godina prešli su kopneni most Bering do Evroazije i na kraju migrirali na jug. Takođe su se spustili do Južne Amerike, gde su evoluirali u lame i alpake.
NAUKA: Kako su trenirali Spartanci?
Autor: redportal.rs
