MARGARET TAČER: Na današnji dan je umrla ČELIČNA DAMA Evrope

Da li je baš premijerka Tačer ideološki podelila Evropu na dva odvojena dela od kraja Drugog svetskog rata do kraja Hladnog rata? 🤔

Bivša britanska premijerka Margaret Tačer rođena je kao Magaret Hilada Roberts 13. oktobra 1925. u Grantamu, u porodici Alfreda Robertsa i Bestris Etel.

Margaretin otac je bio lokalni političar, gradonačelnik Grantama, pa je ona uz njega zavolela politiku. Kada je završila srednje obrazovanje upisala je Oksford, departman za hemiju na kom je diplomirala 1947. Međutim, i pored uspešno završenog fakulteta, Margaret je uočila da ipak nije to što bi nju moglo da zanima.

Margaret je bila jedna od prvih predsednica studentske organizacije Konzervativnog udruženja Univerziteta Oksford. Zbog toga je skrenula je pažnju Konzervativne stranke na sebe. U političke vode uplivala je vrlo mlada kandujući se za funkciju poslanika u Britanskom parlamentu, nije uspela, ali je ostala upamćena među narodom. Za vreme te kampanje upoznala je i svog budućeg supruga Denisa Tačera. Nakon udaje dobila je blizance Marka i Kerol 1953.

U parlament uspeva konačno da uđe 1959. kao kanditat Konzervativne partije grada Finčli. Pored toga što je bila poslanik, nalazila se i na čelu odbora zaduženog za invalide i penzionere.

Konzervativci predvođeni Edvardom Hitom 1970. pobeđuju na izborima. U novom kabinetu se našla i Margaret kao ministar obrazovanja. Dok je boravila na funkciji ministra zalagala se za ukidanje specijalističkih škola kao što su klasične gimnazije i uvođenje sveobuhvatnih, opštih srednjih škola. Ipak na sledećim parlamentarnim izborima Konzervativci gube vlast, to je dovelo i do restruktiranja u samoj Konzervativnoj stranci gde je Margaret Tačer našla kao protiv kandidat Edvardu Hilu. Sve do ponovnog vraćanja na vlast 1979. Margaret Tačer je bila vođa opozicije.

Premijerka Tačer je bila posebno cenjena od strane američkog predsednik Ronalda Regana zbog pobede u Foklandskom ratu.

Foto: forward.com

Margaret je pored svih vrlina imala jednu manu,a to je bio njen glas, koji nije bio baš prijatan za slušanje pa su joj pred izbore našli učitelja sa kojim je vežbala govor. Smanjila visinu i usavršila smiren, autoritativan ton koji joj je dobro služio u političkoj karijeri.

Irsta republikanska armija jer pokušala da ubije Margaret Tačer 1984. u hotelu Grand u Brajronu. Sreća u čitavoj nesreći je dase Tačerova nalazila u susednoj sobi, dok se bomba nalazila u kupatilu u njenom apartmanu.

Nakon što je svoju stranku dovela na vlast 1979. na reizborima 1983. i 1987. ponovila je uspehe. Ostavku podnosi na mesto premijera i lidera stranke 1990, nakon unutarstranačkih podela zbog pitanja poreza i oko nekih pitanja koja su se ticala Evropske zajednice.

Na vlasti je bila 11 godina i 209 dana,to je ujedno bila i najduža vladavina u kontinuitetu jednog britanskog premijera nakon lorda Liverpula.

Časopis sovjetske vojske Crvena zvezda pišući o Margaret Tačer je kao naslov stavio Čelična dama uspostavlja strah, zbog njenih stavova o Gvozdenoj zavesi. Tačnije, granici koja je ideološki podelila Evropu na dva odvojena dela od kraja Drugog svetskog rata do kraja Hladnog rata.

Ona je u snimku rekla da prihvata nadimak koji su joj Sovjeti dodelili.

Stojim pred vama večeras u mojoj ‘Crvena zvezda’ večernjoj haljini od šifona, nežno našminkanog lica i svetle, nežno uvijene kose… Čelična dama zapadnog sveta”