Generacijama, standardni način da naučite da vozite bicikl je bio sa pomoćnim točkićima ili na triciklu. Ali u poslednjih nekoliko godina, mnogi roditelji se odaju novim izumima poput balans bicikala (bicikl bez pedala sa dva točka), da bi im deca razvila potrebnu koordinaciju.
Lejdi Klotz, inženjer sa Univerziteta Virginia, primetio je da minimalistički dizajn (gde se elementi uklanjaju sa već postojećeg modela) - nimalo nije čest u svakodnevnici. Stoga je stupio u kontakt sa Gabrijelom Adams, društvenim psihologom, da pokuša da utvrdi zbog čega je to tako. Dva istraživača su stvorila hipotezu da može biti psihološko objašnjenje toga. Tj. kada su suočeni sa problemom, ljudi imaju tendenciju da biraju ili stvaraju rešenja koja uključuju dodavanje novih "elemenata", pre neo uprošćavanjem i uklanjanjem suvišnih stvari.
PSIHOLOGIJA: SINDROM ULJEZA 👥
Adam, Klotz i njihove kolege su pokušali da testiraju da li je njihova pretpostavka tačna. Kako kaže Adams:
Hteli smo da istražimo da li i do kojeg obima, ljudi komplikuju stvari i odbijaju da uproste problem kada dobiju zadatak da uproste stvari.
Istraživači su prvo pristupili problematici uspostavljajući set observacija, procena bez kontrolne grupe učesnika eksperimenta, da bi proverili da li takva sklonost postoji uopšte. Jedan od testova je bilo postavljanje zadatka 91 osobi, da učine odreženi patern simetričnim tako što bi dodavali ili oduzimali kutije obojene različitim bojama. Samo 18 ljudi (20%) je koristilo uprošćavanje problema. U drugom eksperimentu, tim je pregledao arhivu ideja za unapređenje organizacije univerziteta i pronašao samo 11 od 651 predloga koji je predlagao eliminaciju već usvojenih regulacija ili programa. Slični rezultati su bili u ostalim eksperimentima - u velikoj većini slučajeva ljudi su odabrali da da izmene "dodavanjem" umesto da uproste "oduzimanjem".
MOZAK VS. SRCE ⚔⚔⚔
Da bi definitivno provalili zbog čega ljudi biraju ovakav tip rešavanja problema, tim je nastavio dublje da analizira problematiku vršeći dodatne eksperimente na još 1.500 osoba.
U jednom eksperimentu zadatak je bio da se stabilizuje krov strukture koju je držala samo jedna lego kocka koja je stajala na kocki. Nagrada je bila 1$, a učesnici su mogli da dodaju po jednu kocku koja bi ih koštala 10 centi od nagrade. Jednoj grupi je čak i naznačeno da bi se rešenje moglo naći i u oduzimanju tj. uprošćavanju, dok je drugoj samo naznačeno da je cena jedne kocke 10 centi. Dve trećine onih kojima je naznačena mogućnost oduzimanja izbacili su i tu jednu kocku koja držala krov, u drugoj grupi samo 41% njih se setilo toga.
Takođe. istraživači su uvideli da su ljudi skloniji "oduzimanju" činilaca da bi došli do problema ukoliko im se naznači da se i tako može doći do rešenja.
Podaci studije su objavljeni 7. aprila u časopisu Nature, i predlažu teoriju da rešenja u kojima se dodaju elementi (zakomplikuju) imaju tzv. privilegovan status u našem umu i prva nam padaju na pamet. Rešenja koja uprošćuju problem nisu teža, nego nam treba više vremena da bi ih pronašli.
Autori ubedljivo demonstriraju da ljudi poseduju tendenciju da dodaju različite oblike i mogućnosti, čak i tamo gde je uprošćavanje i simplifikovanje očigledno rešenje problema.
Tj. tendencija da zakomplikujemo sve nam je u krvi. 🤭
Psihologija korisnika Only Fans naloga 🧐
4 masovne ubice za koje psihologija nema objašnjenje 🔪🩸🔪
Društvena pandemija izvitoperene seksualnosti
Autor: redportal.rs
