Dušan Matejić u intervjuu za Redportal.rs govori o sebi, karijeri, ulogama, uzorima i svemu što čini današnjicu ovakvom kakva jeste. 😊
Glumac Dušan Matejić u intervjuu za Redportal.rs nam otkriva kako je otkrio svetlost pozornice, prema kojoj drugoj vrsti umetnosti ima afiniteta, zašto je njegov Niš poseban, šta je rijaliti i koja ljudska osobina je njemu njabitnija. 😊
Kad i kako si shvatio da će gluma biti tvoj poziv? 🎭
Sa šesnaest godina, kada sam sasvim slučajno otišao u školu glume kod glumice Jasminke Hodžić, pa tad i prvi put ušao u pozorište. Dakle, kad sam ja ušao u pozorište, tada je i pozorište ušlo u celo moje biće. Tu vrstu slobode, apsolutnog oslobađanja celog sebe, tada sam naslutio, nanjušio, a posle i iskusio. Znao sam da ne postoji za mene zamena za tu vrstu slobode koje sam osetio u glumi. Inače mi je sloboda najvažnija u životu. Ali prava sloboda. 😊
Koji glumac ili glumica su tvoj uzor i zašto ?
Mnogi. Zbog njihove glume, njihovih razmišljanja, autentičnosti, genijalnosti. Glogovac, Žigon, Čkalja, Berček, Nikola Simić, Radmilović, Bata Stojković, Pepi Laković, Cica Perović, Đuza... Sve ličnost do ličnosti, sve glumački genijalci.
Šta je po tebi privlačnije: daske koje život znače ili objektiv kamere i zašto? 📽🎬
Privlačno je i jedno i drugo. Zapravo, gluma je ta koja je privlačna - i pred publikom, i pred kamerom. U pozorištu imam mnogo više iskustva nego pred kamerom, pozorište i jeste moja totalna sloboda, moja kuća, moj put, moj način razmišljanja, moje shvatanje ljudske razmene misli, osećanja i energije, moj put ka umetnosti. Kameru volim, to je za mene nešto što liči na milovanje, brižljivo, pažljivo, to je poseban odnos prilagođenja publici. U pozorištu i vođenje ljubavi može da bude vođenje ljubavi sa idejama - do poslednje kapi znoja, čitavom snagom.
Razlika je, dakle, u količini utrošenog znoja, lupanja srca, popucalih kapirala. 😊 Ali u oba medija glumac arči svoje misli i osećanja, ako se iskreno daje.
Foto: Instagram.com/Printscreen Instagram / dusan_matejic
Da li pored glume imaš afiniteta prema još nekoj vrsti umetnosti i kojoj? 📚
Poezija. Pišem od devete godine. Objavio sam zbirku pesama Nemir sivog perja 2009. i Pesme 2018.
Rođen si u Nišu… Šta tvoj grad ima što nijedan drugi nema? 🙂
Srdačnost, iskrenost čak i kad i to nije baš pametno, i ništa napola. Jug još uvek, hvala Bogu, ima krajnje sukobe i krajnja savezništva. To dolazi od pojačane iskrenosti, temperamenta, stalosti, jakih odnosa prema važnim pojavama u životu. Još uvek se tamo oseća uticaj naših čukunbaba i čukundeda, i dobro je što je tako, jer to je konstantan aktivitet, vitalnost, žilavost, duh, i - čini dobro drugima. Niš je ipak još uvek u kontaktu sa prirodom, a ne sa mašinom i novcem. Prazan mu je novčanik i džep, ali nije prazan mozak a još manje srce. E, pa sad... 🤨
Sa kojim stranim glumcem ili glumicom bi voleo da deliš scenu ili kadar i zašto?
Entoni Hopkins. Jer je fiju fiju.
Glumio si filmu Vrati se Zone… Da li si možda potajno priželjkivao ulogu Maneta? Ako ne, zašto ne?
Jok. Kote bio bolji lik.
Koja nagrada je, prema tvom mišljenju, ona za koju ćeš reći – ,,ovo vredi svake žrtve” ili su sve nagrade ,,kao deca”?
Svaka nosi posebnu uspomenu na nešto.
Koliko te je pandemija koronavirusa poremetila profesionalno?
Profesionalno me nije poremetila nimalo, naprotiv... Iskoristio sam je da dam sve ispite na doktorskim studijama, da uradim predstavu Holivudski san sa Milošem Đurovićem, da napišem par eseja. Pandemija mi je pomogla da se vratim sebi i svojoj izvornoj prirodi.
Predstava Realno što da ne? bavi se temom rijalitija. Kako objašnjavaš fenomen rijalitija?
Nema šta da objašnjavam, tu je sve jasno. Uvek su postojale borbe gladijatora. Uvek je postojala voajerska potreba publike. Uvek su postojali ljudi koji su spremni na sve zbog novca. I među glumcima, vi imate glumce kurtizane, i glumce duše. Publika bira. U rijalijitiju ima mnogo toga arhetipskog, što vuče čoveka da gleda. Ima i mnogo toga vulgarnog, bizarnog, bolesnog. Pojedinac odlučuje šta će i kako će s tim. Mislim da rijaliti ne treba da postoji, eto tako.
Ako je "estetika ružnog” bila osnovna maksima naturalizma, šta se u rijalitiju razlikuje u odnosu na naturalistički pokret izuzev forme kroz koju se imaginarni likovi iskazuju?
Ružna ružnoća ružnog.
Šta bi, prema tvom mišljenju, moralo da se uvede kao obavezna literature u škole? 📖📕
Ne mora da se uvede ništa, samo da se ne izbacuje ono što postoji kao dokazana dobrobit.
Koja ljudska osobina je lično tebi najbitnija i zašto?
Iskrenost i zahvalnost. Skromnost i stidljivost. Jer jedino te komponetne pružaju pravi duševni, duhovni i emocionalni razvoj čoveka - kroz autentičnu, a ne lažnu i egoističnu, razmenu sa drugim ljudima. Introspekcija je božanstvena, za umetnike tek. Ali čovek do kraja može da upozna sebe samog, i da dođe do neke lične istine a ne samoobmane, kroz postupanje prema drugom čoveku. 😍
Da li radiš na novim projektima i šta možemo od tebe da očeujemo u narednom periodu?
Radim na svom doktorskom radu na FDU, kao i na jednom neobičnom tekstu Džejmsa Džojsa u pozorištu. 💪
Poruka za čitaoce Redportala?
Volite, volite, volite. 🥰
Autor: Redportal.rs
