Germanski, a naročito nordijski jezici poznati su po dugim rečima.

Tako u švedskom jeziku postoji reč od 67 slova sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackforeningspersonalbekladnad koja znači "zaliha uniformi namenjena osoblju unije tramvajskih kompanija".

U nemačkom jziku postojala je imenica od neverovatnih 63 slova Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz, u prevodu Zakon o dužnostima izaslanstva i nadgledanja za obeležavanje stoke i goveda, ali je reč izbačena iz upotrebe, jer je zbog EU propisa zakon prestao da važi.

Holanđani koriste reč kindercarnavalsoptochtvoorbereidingswerkzaamheden da označe pripreme za dečiji festival, odnosno dečiji karneval.

Da li ste se nekada zapitali koja je najduža reč u srpskom jeziku? Jedana od dužih jeste otorinolaringologija koja ima 20 slova. U srpskom jeziku postoje i dve duže reči.

Dve reči kaje su najduže u srpskom jeziku su prestolonaslednikovica, koja ima 22 slova i  antisamoupravnosocijalistički od 29 slova, to je ujedno i najduža reč u srpskom jeziku.

Srbima je, dakle, potrebno daleko manje slove od Nordijaca da iskašu ono što mislie 🙂

Autor: redportal.rs