Blago za farmaceutsku industriju

Najnovija istraživanja su pokazala da se preparati od bubašvaba mogu koristiti u lečenju raka i side, prenosi portal Magazin Novosti.rs.

Ovi lekovi takođe imaju i podmlađujući efekat. Osim toga, podstiču regeneraciju oštećenih tkiva, potpomažu zarastanje čireva i bore se sa upalama. Zvanična statistika tvrdi da je preko 40 miliona Kineza već izlečeno od različitih bolesti nakon uzimanja lekova od bubašvaba. 😱

Kozmetičke kompanije cene krila bubašvaba koja su po sastavu slična celulozi. Ali najneobičniji proizvod od bubašvaba jeste mleko ženki. Institut za biologiju matičnih ćelija i regenerativnu medicinu u Bangaloreu, zajedno sa drugim institutima u Indiji, razmatra mogućnost uzgajanja bubašvaba baš zbog njihovog mleka.

Kod živorodne vrste bubašvaba ženka hrani mladunce supstancom sličnom mleku sisara. To su sitni kristali koji sadrže esencijalne aminokiseline, vitamine, minerale i druge korisne materije.

Dokazano je da mladunci ove vrste znatno nadmašuju srodnike po brzini rasta i vitalnosti. Naučnici smatraju mleko od bubašvaba mogućom superhranom za ljude.

Foto: Pixabay.com/Erik Karits

Insekti se uzgajaju u industrijskim razmerama, i to ne samo u medicinske već i u ekološke svrhe jer bubašvabe uspešno rešavaju problem recikliranja otpada.

Jedna farma sa milijardu insekata svakodnevno prerađuje 50 tona otpada od hrane. Trenutno u Kini postoji oko 100 farmi bubašvaba. Najveće preduzeće uzgaja 6 milijardi insekata godišnje. Za održavanje optimalnih uslova na farmi koristi se sistem veštačke inteligencije.

Međutim, mnogi preduzetnici često kriju koga tačno uzgajaju na svojim farmama. Obično koriste eufemizam "posebna poljoprivreda" kako bi sprečili negativne reakcije suseda. Glavni problem takvih farmi je opasnost od bekstva insekata, što bi, prema rečima Zua Čhaodonga, profesora na Institutu za zoologiju u Pekingu, moglo dovesti do katastrofe.

U avgustu 2013. godine više od milion bubašvaba pobeglo je sa farme u provinciji Jiangsu. Insekti su umakli iz neregistrovane zgrade, koja je počela da se ruši kada je farmer izašao na ručak. Da bi ubili begunce i sprečili vanrednu situaciju, preduzetnici su morali da pribegnu pomoći vlasti.

Ali bez obzira na postojeći rizik, u Kini se svake godine otvaraju nove farme bubašvaba. Štaviše, i Rusi na Dalekom istoku već su počeli, po primeru Kineza, da gaje bubašvabe i prave od njih lekove protiv različitih bolesti.

Autor: T. Gutorova / redportal.rs