Crtani film koji je većini nas poznat iz detinjstva, u kom dvoje dece živi u teškom siromaštvu, ali nakon što ih majka uspava u njihovim trošnim krevecima imaju najlepše moguće snove, zapravo je dosta stariji nego što većina može i da pretpostavi. Međutim, ovaj crtani film nosio je snažnu poruku za vreme u kom je nastao.
Ovo skoro pa umetničko delo, čiji je originalni naziv Somewhere in Dreamland (kod nas preveden kao Negde u zemlji snova) svoju premijeru je imao 17. januara 1936. godine. Snimili su ga čuvena braća Flečer, inače poljski Jevreji čija je porodica emigrirala u SAD 1887, dok su još bili deca.
Njih dvojica su u toku svojih karijera napravili velike pomake u animaciji, pa su tako pored ostalih crtanih junaka, svetu doneli Koko Klovna, Beti Bup, Popaja, ali su bili i prvi animatori koji su oživeli Supermena u pokretnoj slici.
Kada je u pitanju crtani film sa dvoje siromašne dece koja na početku skupljaju stvari na ulici, on je bio jedan od nekoliko njih sa sličnom tematikom, a koje su Flečerovi radili tridesetih godina, pokušavajući da podignu društvenu odgovornost i svest kod sunarodnika. Naime, u vreme nastanka ovog crtanog filma, u SAD su se i dalje osećale posledice Velike depresije koju je uzrokovao pad berze 29. oktobra 1929, a koju danas znamo pod imenom Crni utorak.
Ova prva velika ekonomska kriza pogodila je ceo svet, ostavivši nesagledive posledice po ekonomiju, ali i po obične ljudske živote. Mnogi u njoj vide i glavni razlog za izbijanje Drugog svetskog rata i mnogih drugih sukoba koji su proizašli neposredno posle.
Foto: Wikipedia.org/javno vlasništvo
SLIKA: Osiromašena američka porodica ispred svoje straćare (Oklahoma 1936.)
Imajući to u vidu, braća Flečer su spadali u grupud ljudi koji su i produkcijom ovakvih crtanih filmova želeli da podignu društvenu solidarnost na viši nivo, budući da su siromašna deca, baš onakva kakva su prikazana u crtaću, zapravo bila čest prizor u svim krajevima SAD.
Upravo iz tog razloga, ako se sećate, zanatlije i ljudi koji imaju posao, tačnije krojač, pekar i vlasnik prodavnice, na kraju filma deci donose hranu i ostale potrebne namirnice, kako bi i njihovo detinjstvo moglo da prođe što lakše.
Budući da su i svet, pa i SAD na kraju uspele da izađu iz kandži ove krize, možemo reći da se to sigurno postiglo i ovakvim crtanim filmovima. Zbog toga, svaki sledeći put kad budemo puštali suzu nad devojčicom koja mora da umoči suv hleb u mleko kako bi ga nekako pojela, ili nad majkom koja se zaplače kad joj njen sin zatraži još hrane, svakako znati da je ova njihova animirana muka dosta pomogla da se kriza olakša velikom broju stvarne dece koja su takve scene zaista i preživljavala.
IZVOR: YT / kiralabi
CIPELIĆI: Crtani koji je obeležio detinjstvo mnogih 🩰
Autor: Marko Radovanović
