Tokom Bitke za Košare 1999. godine život je izgubilo veliki broj mladih ljudi koji su hrabro držali svaki pedalj svoje domovine, po cenu onoga najvrednijeg što su imali, svog života. Pa ipak, priča o momku iz Vreoca Saši Ivankoviću može se nasloviti kao jedna od najtragičnijih. U spomen na njega u gradu na Kolubari ovih dana je nacrtan velelepni mural.
Saša Ivanković je imao samo 20 godina kada je u aprilu 1999. godine, tokom konstantnih napada OVK terorista potpomognutim NATO snagama, zauvek nestao. U grobno mesto u Vreocima sahranjen je prazan sanduk, a u roditeljima je tinjala nada da će se odjednom pojaviti.
Foto: Facebook.com/@herojikosara
Saša u vojsku nije morao da ide jer je bio staratelj roditeljima koji su bili invalidi, ali je želja da se odbrani otadžbina bila jača. Majka Gordana i otac Milmoir ispratili su ga na redovno služenje vojnog roka krajem 1998. godine. Ispratili i nikad ne dočekali.
Naime, nakon obuke u Valjevu, Saša je prekomandovan u Beograd, gde se nalazio na služenju vojnog roka kao gardista, da bi sa početkom bombardovanja njegova jedinica poslata na krajnji bastion odbrane Srbije - karaulu Košare.
U intervjuu za Večernje novosti 2019. godine njegov stric Miloslav ispričao je, između ostalog, i kako su tekli njihovi razgovori telefonom pre nego što je Saša zauvek nestao.
- Kad je počelo bombardovanje NATO, uporno smo ga zvali. Javio nam se prvi put 24. marta, potom 3 dana kasnije i od tada više ništa o njemu nismo čuli. Poslednji put kad smo razgovarali bio je veoma uzrujan. Danima smo uporno zvali kasarnu, ništa o Saši nisu hteli da kažu. Već smo počeli da slutimo najgore - rekao je on.
Foto: Printscreen YouTube
Kada je potpisan mirovni sporazum u Kumanovu, njegova supruga i on uputili su se pravo u Trstenik, gde se nakon povlačenja nalazila Sašina jedinica. Njihovog sinovca među preživelima nije bilo, ali što je još strašnije, nije bilo ni među preminulima.
Naime, Saša i još dvojica vojnika proglašeni su nestalim, a da bi se neko proglasio mrtvim, prema zakonu, potrebno je da prođe 10 godina od nestanka.
Foto: Printscreen YouTube/RTS Merila vremena - Zvanični kanal
- Koliko smo uspeli da saznamo, Saša je bio teško ranjen, pa je vojnik Zlatko Acić pokušao da ga izvuče, ali je i on povređen, a kad je krenuo da im pomogne ista sudbina zadesila je i vodnika Dejana Mitića. Iz razgovora sa nekim njegovim saborcima, sutradan naša vojska nije našla nikog od njih trojice. Velika je verovatnoća da su ih teroristi negde odneli sa tog položaja. Tako se Saši gubi svaki trag - rekao je u istom intervjuu za Večernje novosti Sašin brat od strica Velisav.
Koliko je roditeljima teško pala smrt sina jedinca, najbolje govore reči strike Mitke:
- Dever i jetrva toliko su bili srećni kad se Saša rodio, pa kad je rastao, stasao u lepog i dobrog mladića. NJegova majka Gordana je do kraja života verovala da će se odnekle njen jedinac ipak pojaviti. Na samrti, Gordanine poslednje reči, očiju punih suza, bile su: "Doći će Saša, molim vas, pazite ga i čuvajte" - rekla je Mitka u intervjuu pre 2 godine.
Lik i ime Saše Ivankovića zaslugom njegovih poznanika i sugrađana nije zaboravljen. Pre nekoliko dana u jednoj od centralnih ulica Lazarevca osvanuo je mural na kome je prikazan njegov lik u uniformi, karaula Košare i natpis od koga zastaje knedla u grlu:
Slava junacima sa Košara. Saša Ivanković 1979-1999. Mrtve ne zaboravite, žive poštujte.
Fudbaler SLAVIO POBEDU koristeći PROTIVPOŽARNI APARAT 🔥
Autor: Blic.rs
