Dakle, globalni slogan Obnova šuma – put ka oporavku i blagostanju u Srbiji nije, nažalost, još u potpunosti zaživeo. Zašto je to tako, Blic je odgovor potražio od srpske kancelarije Svetske fondacije za prirodu.
- U odnosu na podatke koje je nedavno objavila Državna revizorska agencija u svom izveštaju Pošumljavanje u Republici Srbiji ne možemo biti zadovoljni današnjim stanjem šuma u Srbiji. Procenat teritorije pod šumama je nešto malo manji od 30 odsto, dok je evropski prosek oko 40 odsto.
- Prema ranije postavljenim ciljevima, do 2020. godine je trebalo da dostignemo 40 odsto, ali to se evidentno nije dogodilo. Problem je i to što ta pošumljenost nije ravnomerna, imamo krajeve koji su izrazito slabo pokriveni šumama. Tu, pre svega, mislimo na Vojvodinu koja ima oko sedam procenata šuma, ali isto tako imamo i malobrojne opštine gde pošumljenost prelazi 70 odsto - objašnjava Goran Sekulić iz WWF-a u Srbiji.
Kako kaže, u postojećih 2,5 miliona hektara šuma stanje nije idealno.
ZLATIBOR: Zbogom, šume, zbogom, vikendice! ☹
Nemamo kompaktnost
- Više od polovine šuma su izdanačkog porekla, nastale obnavljanjem iz panjeva nakon seče. Procenat visokih šuma, koje su i u ekonomskom i ekološkom smislu kvalitetnije, daleko je manji. Takođe, veliki procenat šuma je ujednačene starosne strukture, što ih čini daleko siromašnijim u pogledu ekoloških funkcija. Veliki problem očuvanja ekoloških funkcija šuma je i njihova fragmentacija, odnosno rasparčanost. Ne možemo gledati samo zbirnu površinu, već i kako su prirodna staništa međusobno povezana jer samo zdravi i kompaktni šumski ekosistemi imaju svoju punu funkcionalnost. Nažalost, kod nas se to i dalje zanemaruje prilikom širenja naselja, poljoprivrednih površina i izgradnje putne, energetske ili turističke infrastrukture - apostrofira Sekulić.
Značaj šuma ne smemo potceniti, jer kvalitet našeg života u velikoj meri zavisi od njihove očuvanosti, podvlači naš sagovornik.
- Od vazduha koji udišemo do drveća koje koristimo, šume su ključne za naš život. Predstavljaju stanište za više od polovine svetskih kopnenih divljih vrsta, a globalno više od milijardu ljudi živi u šumama i njihovoj okolini. Regulišu klimu u kojoj živimo, ublažavaju poplave, čuvaju zemljište i obezbeđuju pitku vodu. Posle okeana, šume su najveće skladište ugljenika. Usluge koje nam šume pružaju, kao što su pitka voda, hrana, gorivo, drvo, papir i, naravno, prostor za rekreaciju, za većinu ljudi su očigledne, ali postoje i drugi proizvodi koje šume obezbeđuju kao što su lekovi, kozmetika i mnogi drugi - ističe Sekulić.
Efekat po zdravlje
Ne treba zanemariti ni efekat šuma po naše zdravlje.
- Naučno je dokazano da boravak u njima fizički i mentalno opušta čoveka. U doba sve naseljenijih gradova i ubrzanog načina života, šume nude neophodan beg od buke i gužve, ali je upravo zato neophodno da budemo odgovorni posetioci, koji neće remetiti divlji svet u njoj. Krčenje šuma je dvostruki udarac po ljudsko zdravlje - povećava se rizik od širenja određenih bolesti, dok se istovremeno uništavaju vrste koje nam mogu pomoći pronalaženju novih lekova. Mnogo lekova koji se koriste i proizvode u stvari potiče iz prirode, od biljnih i životinjskih vrsta - podseća Sekulić.
Kada su u pitanju zaštitne funkcije šume, jedna od osnovnih je zaštita zemljišta, naselja i infrastrukture od erozije i klizišta, pa tako šumski ekosistemi smanjuju ili potpuno eliminišu oticanja koja dovode do erozije zemljišta i štetu od erozije vetrom.
- Prema raspoloživim kartama erozije, oko 30% teritorije Srbije je ugroženo klizištima, što pogađa oko 40.000 lokacija, dok se oko 35% teritorije naše zemlje nalazi pod uticajem erozije najviše kategorije. Uprkos tim podacima, nastavljaju se neodržive i u krajnju ruku opasne i skupe aktivnosti, kao što je krčenje i uništavanje šuma, neadekvatna obrada zemljišta, intenzivna ispaša i stočarstvo, nekontrolisana urbanizacija i industrijalizacija - naglašava naš sagovornik.
Bitan je plan
Zbog toga je velika odgovornost na onima koji planiraju i odlučuju kako će se koristiti šume u Srbiji.
- Svakako da se u šumarskom sektoru, gde mislimo na Šumarski fakultet, institute, javna preduzeća za gazdovanje šumama, danas nalaze najveći kapaciteti za planiranje korišćenja šuma. Naša procena da je proces planiranja u šumarstvu prilično zatvoren i ograničen na nekoliko pomenutih institucija. Nas kao organizaciju koja je fokusirana na zaštitu prirode najviše brine i dalje slaba integracija zaštite biodiverziteta u šumarstvo, ali s obzirom na brojne funkcije koje nam šume pružaju, to nije jedina oblast na koju treba skrenuti pažnju. Važno je da se zaštita šuma integriše i u razvojne strategije poljoprivrede, energetike, saobraćaja i infrastrukture - smatra Sekulić.
U WWF Srbija veruju da se značajniji napredak u unapređenju stanja šuma može napraviti samo uz efektivnije uključivanje drugih sektora iz čega bi onda proizašla i njihova veća podrška projektima pošumljavanja i obnove šuma.
- Suština otvaranja ovih procesa nije samo u povećanoj kontroli i transparentnosti, nego i u edukaciji drugih aktera o stanju šuma i mogućnostima njihovog unapređenja. Kapaciteti civilnog sektora u oblasti šumarstva su jako niski u Srbiji. Praktično da i nemamo većih nevladinih organizacija koje bi mogle da se na adekvatan način uključe u ove procese. Iz tog razloga je jako važno da podržimo lokalne inicijative koje se javljaju u poslednje vreme i koje skreću pažnju na neodrživo korišćenje šuma - kaže Sekulić.
Bespravna seča
Mnogi u Srbiji se, nažalost, i dan-danas ponašaju kao da ne vide od drveta značaj šume.
- Možemo reći da brojni problemi u šumarstvu vuku korene iz generalnog shvatanja da su šume samo izvor drveta i zanemarivanja njihovih ostalih funkcija. Kada bi smo više bolje vrednovali te funkcije i više ulagali u njihovo očuvanje, situacija bi se značajno popravila. Obično se prvo pomisli na ilegalnu seču ili krađu kada pričamo o problemima u šumarstvu. Ona je prisutna u Srbiji i jeste značajan ugrožavajući faktor. U izveštaju DRI vidimo da je za trogodišnji period 2017-2019. utvrđena bespravna seča 82 hiljade kubnih metara drveta. To se odnosi samo na registrovanu bespravnu seču i to samo u državnim šumama. Dakle, sigurno je da je obim stvarne seče daleko veći. Godinama je jedna od kritičnih tačaka ilegalne seče šuma u Srbiji administrativna linija sa tzv. Kosovom, ali se ova praksa dešava i u drugim krajevima Srbije - apostrofira Sekulić.
Srpsko SELO sa PREKO 100 DECE i SNAJKAMA IZ BEOGRADA 😎
Autor: Marko Tašković