Samuraji su jedni od najpopularnijih istorijskih figura Japana, koje su obožavala mnoga deca i koji su bili junaci mnogih filmova. Ipak, slika koju ima većina ljudi o njima je relativno površna.
Od detinjstva, ovi neustrašivi ratnici učeni su samodisciplini, gradeći osećaj dužnosti. U periodu od 1603. do 1867. g. postali su vladajuća vojna klasa i najviši društveni stalež u Japanu.
Sama reč "samuraj" znači "onaj koji služi u ime časti". Koliko je ovaj princip bio važan u životima samuraja najbolje govori seppuku, dobrovoljni čin ili kazna koja podrazumeva da samuraji koji ne prate dosledno bušido odnosno "put ratnika".
Samuraji nisu bili samo ratnici. Oni su bili politički aktivni i obrazovani, pisali su poeziju, pravili su cvetne aranžmane, dobro poznavali matematiku.
Samuraji nisu oduvek korsitili svoje čovene mačeve katane. Oni su najre koristili chokuto, tanju i kraću verziju ravnih mačeva. Katane nisu bile jedino oružje koje su samuraji koristili. Upotrebljavali su i drveno oružje poput palica, dugačaki luk (Yumi), koplja (Yari i Naginata).
Postojale su i žene samuraji. Japanke poznate kao Onna-bugeisha borile su se rame uz rame s muškarcima i pratile isti kodeks ponašanja i životnu filozofiju.Međutim, umesto katana, one su uglavnom koristile naginatu, koplje dugačko više od jednog i po metra na čijem se vrhu nalazio zaobljen mač.
Tokom Sengoku perioda bilo je poznato da su сamuraji izlazili na ulice i testirali nove tehnike koje su savladali na civilima. Često bi posekli i nekoga za koga su smatrali da ga je uvredio, a sve dok bi imali svedoka uvrede, ne bi imali velike probleme. Budući da je njihov sluga uvek bio uz njih, uvek su imali vrlo kooperativnog svedoka.
Homoseksualnost među samurajima nije bila tabu tema. Mnogi samuraji upuštali su se u homoseksualne veze. Te bi veze uglavnom bile između samuraja i učenika koje su ih obučavali, i premda bi se uvek venčali sa ženom, mogli bi istovremeno održavati seksualne aktivnosti s muškarcima.
U to je vreme u mnogim zemljama bilo uobičajeno da muškarci plaćaju naknadu odnosno miraz porodici žene za koju su se želeli oženiti. Ali postojao je izuzetak. Zapravo, ako bi žena iz niže klase htela da se uda za samuraja, morala bi mu platiti.
Samuraji su često bili mnogo dlakaviji od normalnih Japanaca, svetlije puti i evropskog oblika nosa. To je navelo neke ljude da veruju da su možda potomci Ainua, manjine koja potiče sa severnojapanskog ostrva Hokaido.
Najizrazitiji aspekt samurajske mode bila je frizura chonmage, koju danas prepoznajemo kao gornji čvor. Iako izgled ima estetsku privlačnost, prvobitna namera onih koji su ga nosili bila je definitivno praktična: visoki čvor kose na potiljku pomogao je zadržati samurajsku kacigu tokom borbe.
Samuraja je zapravo bilo prilično mnogo u odnosu na više klase u drugim zemljama u to vreme. Oni su obično činili oko 2% japanske populacije ili oko dva miliona na svom vrhuncu.
Autor: redportal.rs