Da li ste se budili za krmeljivim očima, obliveni hladnim znojem misleći:
Šta sam koji K upravo sanjao i otkud to MENI u mozgu?!
Prema primeru AI, postoji dobar razlog zašto je to tako.
Erik Hoel, asistent na Univerzitetu Tufts, na odseku za neuronauku je postavio novu hipotezu zašto sanjamo, vodeći odgovorima koje je dobio analizom AI mozga.
Prema njegovoj studiji, objavljenoj u žurnalu Paterns, on zastupa stanovište da nadrealni snovi pomažu našem mozgu da fino našteluje percepciju njegove svakodnevne realnosti tako što nam predstavi neočekivani i haotični stimulus. Suštinski, mozak nam prikazuje čudnu i iskrivljenu sliku realnosti dok spavamo, da bi nam pomogao da lakše razumemo našu budnu realnost. Kako objašnjava:
Halucinogeni, kategorički nerazumni, bazirani na osećanju i fabuli, snovi se dramatično razlikuju od dnevnog iskustva "životinje". Njena sama neobjašnjima čudnost, bilo vizuelna ili emotivna (osećaj), i ta drastična razlika u odnosu na percipiranu svakodnevnost im upravo daje njihovu biološku funkciju.
LJUDSKI UM: Dvosmislene erotske šale i naš mozak 🤭
Ova ideja je delimično inspirisana AI tehnologijom i dubokim neuralnim mrežama. Samo neuralne mreže su serije algoritama koje su okvirno stvorene po modelu funkcionisanja ljudskog mozga. Neuralna mreža dobija pregršt podataka, poput gomile fotografija, koju će ona propustiti potom kroz veliki broj noda (mesta gde se mreže spajaju/dodiruju). Kroz ovaj proces, počeće da sakuplja šablone koji se pojavljuju. Na primer, sistem za prepoznavanje predmeta i objekata biće "nahranjen" hiljadama i hiljadama obeleženih slika ljudi i predmeta itd. Nakon čega će algoritam naučiti sam da prepoznaje vizuelne šablone i da ih identifikuje u skladu sa time da li se oni poklapaju sa njegovim "sećanjem".
Ipak, AI može postati previše upoznat sa podacima sa kojima raspolaže. Kako se to navede misli se da će AI pokušati da ugura bilo koji nov podatak (čak i namerno pogrešan ili obmanjujući) u rigidni šablon koji je on stvorio. Da bi sredili ovaj problem naučnici sa vremena na vreme moraju da "ubrizgaju" nasumični set podataka da AI držali u kontroli.
MOZAK: SEĆANJA NISU TAMO GDE SMO MISLILI
Upravo ovo je ono što Hoel smatra da se i nama događa kada imamo čudne i lucidne snove. Kako objašnjava:
Ako pogledate tehnike koje ljudi koriste za duboko učenje (deep learning), često te tehnike nose velike sličnosti sa sanjanjem.
Naravno, Hoelova ideja je samo hipoteza i nije rigorozno testirana još uvek. Ipak, studija je zanimljiva demonstracija kako naše sve veće razumevanje kako funkcioniše AI počinje da utiče i na to kako mi posmatramo i nas i ostatak sveta oko nas.
NAUKA: Zbog čega ljudi imaju najveći mozak? 🤔
Mozak posle 30. NEPOVRATNO gubi ovu funkciju
MEDICINA: Dnevni unos kofeina restrukturira mozak! 😨
MOZAK VS. SRCE ⚔⚔⚔
Autor: redportal.rs