Hristos voskrese! Vaistinu vaskrse gospod, braćo i sestre! I danas znak vaskrsenja Hristovog jeste naše sabranje ovde, u ovoj svetoj obitelji, na ovom svetom mestu, na mestu koje već stolećima krasi hram, krasi crkva, manastir, a zajedno sa njim, i možda još više od toga, mnoštvo onih koje su čitavo svoje biće i svoj život posvetili onome koji je svet stvorio, koji je nas ljude stvorio, koji je došao među nas i koji nam je darovao život večni. Ovo je mesto božje, mesto Hristovo, jer sa ovog mesta uznosi se molitva njemu, ali i on je prisutan ovde, sa nama u crkvi svojoj, prisutan u svetim bogosluženjima i najpre u svetoj liturgiji.
Iz toga, braćo i sestre, mi se, slava Bogu, evo do današnjeg dana ovde sabiramo, kao što je to bilo vekovima. Vekovima su ovde dolazili oni koji veruju u krst, ali i vaskrsenje Hristovo. I ta vera je unazad oblikovala naš narod. Bez te vere mi nismo postojali, bez te vere mi ni danas ne bismo postojali. Sa tom verom, verom u krst i vaskrsenje Hristovo poznavaćemo sebe, poznavajući i druge, zato što smo pre toga poznali Hrista. I ta vera oblikovaće nas, naš identitet do kraja sveta i veka!
Nalazimo se u paskalnom periodu, u periodu kada tu tajnu i istinu ne samo slavimno nego i njom intezivno živimo. I zato u tom periodu crkva nas podseća, obaveštava, poziva na ono što je najvažnije za učestvovanje u tajne vere u krst i vaskrsenje Hristovo. Prošle nedelje smo imali tzv. Tominu nedelju, i tu nedelju, o paradoksa, crkva je nazvala Blagoslovenom nedeljom. Veru Tominu - koja je bila vera sumnjičava, vera koja je htela da se oblikuje na temeljima logike i razuma, pa je htela da proveri ono što je istina iznad svih istina. Hteo je Toma da proveri da li su zaista rane Hristiove autentične i da li je to zaista onaj koji je pre raspeća sa njim i sa ostalim apostolima ne samo bio nego i svedočio istinu o tome da je on Sin Božji. Crkva tu Tominu veru naziva blagoslovenom!
Zašto? Ne zato što treba da proveravamo ono što od Boga dolazi, ne zato što treba da proveravamo ono što je izraz ljubavi, nego zato što je Toma hteo lični susret sa Bogom. On je hteo lični susret sa njim, ne preko drugih, i to je ono što je suštinska potreba svakoga od nas, ali to je i ono što nas čini ikonama božjim. Gospod je samo u Jevanđelju iskritikovao način na koji je Toma hteo da ostvari lični susret. On je uputio kritiku zbog toga što je Toma hteo čulnim putem, nagonskim putem da se uveri da je Bog živ, a zapostavio je ono što je centar njegovog bića, a to je srce. 💗 Zapostavo je da Bog boravi u njemu. Zaboravio je da je on hram Duha Svetoga. Zaboravio je ono što su znali vekovima ovde podvižnici: da svaki čovek kao ikona božja pozvan je da vidi svetlost preobraženog gosoda. Podvižnici sinaiti koje zovemo isihastama jesu oni monasi koji su istinsku veru pretvorili u realan život. Nema autentičnog pravoslavnog života, braćo i sestre, ako ne poznajemo svoju veru.
Ali ni vera, ma koliko je poznavali, ma koliko bili informisani o dogmatima naše crkve, ukoliko ne postoji u nama, čežnja i trud da to postane naš život jeste jedna sterilna filosofija. Samo u harmoniji, kada se trudimoi da upoznamo veru i trudimo se da živimo po Jevanđelju, možemo se nazvati hrišćanima pravoslavnim, možemo kao oni koji su se ovde podvizavali postati univerzalni ljudi, da upotrebim tu reč, ljudi koji pripadaju Hristu i crkvi njegovoj, a to znači onda i čitavom svetu. 🌏🌎🌍 Ne trebaju nama nikakvi, nemojte zameriti što ću upotrebiti tu reč, vukovi u jagnjećoj koži, koji dolaze i sa Istoka i sa Zapada, a koji ponekad dolaze udruženo, da nam prodaju maglu govoreći šta je to duhovnost, zasnivajući duhovnost na običnim ljudskim silama, govoreći kako je dovoljno da gledamo u jednu tačku, da ponavljamo nekakve nerazumljive reči 15 minuta na dan ili pola sata...
Mi poštujemo, naravno, napore svih ljudi sa svih prostora da upoznaju Boga, ali znamo da je punoća otkrovenja u crkvi Hristovoj. Nemamo mi potrebe ni za kakvim meditacijama i, kako neko ovde reče, jogom. Pritom, ne potcenjujemo, ne osuđujemo! Prepoznajemo u svakom pokretu svakog čoveka, kao izraz čežnje za Bogom, ono što je dobro. Ali u našoj crkvi je punoća! To su pokazali svetitelji koji su ovde živeli. To pokazuju i oni koji do danas i danas ovde žive. To pokazujemo mi, kroz Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog, koje je izraz naše vere, izraz vere u Svetu Trojicu, onako kako su je vaseljenski sabori uobličili. Istovremeno je ispovedanje naše slabosti i nemoći, greha našeg, ali iznad toga i pre toga pouzdanje u ljubav i silu božju da makvi da jesmo i ma koliko padali, ljubav božija je ta koja može da nas podigne iz najvećeg ada.
Nastavak patrijarhove besede možete čuti u ovom snimku 👇👇👇:
IZVOR: YT / Манастир Тумане
Manastir Ostrog posetio veliki broj vernika! 🙏
Autor: redportal.rs
