Iako izrazito patrijarhalna, porodica je bila jasno uređena kod Srba. Posebno odnosi između muškarca i žene. Žena je bila gospodar unutrašnjeg sveta doma, kuće i ognjišta. Dok je domen muškarca bio spoljašnji svet: rat, borba i preživljavanje.
Starinska izreka, koja jasno opisuje centralnu ulogu žene, kaže:
Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.
Tu se krije još jedan grumen istine. Ako pogledamo i samu kuću naših predaka, njene delove i način gradnje, uočićemo 2 glavna elementa: centralnu gredu koja se zvala đed i centralni noseći stub koji se zvao baba.
Đed uzdiže krov, ali na babi stoji kuća. 💖
Sama reč baba, ili njena varijanta boba, jeste, pored svog osnovnog značenja, takođe nekada označavala i kamen, u smislu krš. Koren takve etimologije leži u paganskim vremenima, kada je cela Zemlja na kojoj postojimo bila Majka.
Iz tog razloga kod nas mnogi toponimi (uglavnom planinski vrhovi) nose baš ovo ime ili neku njegovu varijantu:
1. Bobilja;
2. Vrh Babina glava (Suvobor);
3. Vrh Gužbaba (Šar-planina);
4. Babino polje (Prokletije);
5. Baba (Kopaonik);
6. Babin vrh (Resavica);
7. Mučibaba (Stara planina);
8. Tresibaba;
9. Babička gora;
10. Babin zub (Stara planina);
11. Baba (Rtanj);
12. Babin nos (Stara planina);
13. Babina stena (Kosovo i Metohija), itd.
Iz tih prastarih vremena ostala nam je i (kao simbolični odjek) prastara srpska zagonetka, koja sama (ako je razumemo) priča više nego bilo koji tekst ili tumačenje:
Pitanje: Visok otac, široka majka? Odgovor: Nebo i Zemlja.
😊😊😊
Autor: redportal.rs