Napoleon se uzdigao iz porodice sitnih plemića, u kojoj da je rođen koju godinu ranije bio bi Italijan. Naime Korzikanci, kao poseban narod, oduvek su bili buntovni i žudili su za nezavisnošću. Nakon što je ostrvo u 18. veku proglasilo nezavisnost od Đenove, ova oslabljena italijanska državica nije mogla da je silom vrati nazad. Ali je zato mogla da je ponudi nekome ko je mogao - Francuskoj. Đenova je prodala celo ostrvo Parizu i samo godinu kasnije rodio se Napoleon Bonaparta.
Od rođenja pa do smrti, njegov život je zaista bio jedna velika životna avantura. Poreklom sa malog ostrva, doživeo je da vidi sebe na čelu velikog dela kontinentalne Evrope, da se kruniše za cara, da porazi sve najveće evropske sile, da maršira na Moskvu, da bude svrgnut i proteran, da se trijumfalno vrati i na kraju završi svoj magnum opus u bici kod Vaterloa i na ostrvu Sveta Jelena.
ŽIVOT PRE VOJSKE
Rođen na već pomenutoj Korzici 1769. godine, kršten je pod imenom Napoleon di Bonaparte. Kasnije će, kada se bude oženio, promeniti ime u Napoleon Bonaparta.
Kada su Francuzi 1768/1769. godine stigli na ostrvo, Korzika je bila manje više nezavisna. Napoleonova majka Maria Letizia Bonaparte i njegov otac Karlo Maria di Bonaparte su oboje podržavali francusku vlast. U skladu sa time su i prepoznati u okviru francuske uprave kao sitan nobles. U prerevolucionarnoj Francuskoj ovo je bilo od krucijalne važnosti, jer je to bio jedan od veoma malo načina kako bi mogli da osigurate posao u državnoj administraciji - posebno ako ste želeli da upišete Vojnu akademiju poput Napoleona.
Napoleon nije tečno savladao francuski jezik sve dok nije krenuo u vojnu školu u Brienu u Francuskoj (1779-1784). Nakon što je uspešno diplomirao, upisao se u Ecole militare, vojnu akademiju u Parizu. Diplomirao je 1785. i postavljen je za artiljeriskog oficira u francuskoj vojsci.
USPON KA VRHU
Francuska revolucija, koja je počela 1789. godine i dovela do svrgavanja monarhije i smrti kralja Luja XVI, stvorila je nestabilno političko okruženje koje je Bonaparta mogao da iskoristi.
Njegov uspon je počeo 1793. godine kada je grupa monarhista zauzela grad Tulon uz pomoć Velike Britanije. Republikanska vlada je naredila pokretanje vojne ekspedicije koja će osloboditi grad i proterati Engleze. Među komandantima ekspedicije je bio i sam Bonaparta. Učestvovao je direktno u taktici i razvijanju bojnog plana za napad na grad. Nakon uspešnog zauzimanja Tulona, lično je ugušio pobunu u samom Parizu.
Godine 1796. Bonaparta je postavljen za komandanta francuskih snaga u Italiji. U roku od godinu dana, njegove trupe su osvojile veliki deo Italije i delove Austrije. Osvojene teritorije su odmah formirane u tzv sestrinske republike, po uzoru na Francusku i bile primorane da plaćaju novac i da daju robu Francuskoj.
Glavna osobina taktike Bonaparte je bilo rapidno i munjevito kretanje, uz pomoću kojeg je on delio neprijatelje na sitne delove i jeo ih u malim komadićima - uvek jedan korak ispred svih. Uvek je kontrolisao bitku i upuštao se u nju samo pod svojim uslovima. Mnogo je polagao u moral vojske. Uvek je bio široke ruke u platama i nagradama i uvek im se obraćao kao jednakima, nazivajući ih braćom po oružju - zbog toga vojnici su ga obožavali.
ARHEOLOGIJA: Misterija vikinških pogrebnih brodova ⚔
Trijumf u Italiji podigao je Napoleonovu reputaciju u Francuskoj što mu je donelo još veću moć.
Nakon toga odlučuje se na ekspediciju u Egipat, tada pod upravom Turske carevine. Nadao se slavi kroz romantičarsko osvajanje Egipta i velikog dela Bliskog istoka.
Iako je ekspedicija uspela da zauzme sever Egipta, Bonaparta se našao otsečen kada je britanska flota porazila francusku na Nilu.
Sa druge strane naučna komponenta ekspedicije je bila daleko uspešnija. Napoleon je sa sobom doveo veliki broj naučnika koji su sakupljali sve podatke do kojih su mogli da dođu o istoriji strog Egipta. Najvažnije od svega, otkriven je Kamen iz Rozete uz pomoću kojega su dešifrovan staroegipatski jezik i pismo.
Dok je Napoleon bio zaglavljen u Egiptu, situacija se pogoršavala u Francuskoj. Austrija i Rusija su joj ponovo objavile rat, pridruživši se Britaniji i Turskoj. Pored toga, izbile su ponovo pobune monarhista po Francuskoj. Koristeći ovakvu situaciju, Napoleon se hitro vratio u Francusku 1799. gde je poveo vojni puč i postavio sebe za prvog konzula Francuske.
Do 1802. godine, Napoleon je već postao legenda.
NAPOLEON I CAR FRANCUSKE
Kao prvi konzul, njegova moć je konstantno rasla. Nakon toga je usledila kulminacija, na referendumu raspisanom 1804. (koji je sam raspisao i sam nadgledao), izabran je na referendumu za cara Francuske.
Da bi održao svoj carski imidž, odmah je uvedena cenzura i mnogi pisci su i za najmanju pogrešno protumačenu rečenicu slati u egzil. Ostao nam je zapisan citat Žeroma de Staela:
Postoji samo jedan čovek u Francuskoj... Čovek kada gleda Francusku, vidi maglu po imenu nacija, ali niko ne može ništa razlikovati. On je i lice i naličje i srž. On je sve.
Pored toga, Napoleon je bio veliki refomista. Reformisao je pravo, uvodeći Napoleonov zakonik, koji je rešio problem mase zakonika koji su se koristili na lokalu. Ovaj novi i nacionalni zakonik korišćen je uniformno širom Francuske i njenih kolonijalnih poseda. Iako je bio veoma napredan za svoje vreme (na primer, omogućavao je slobodu veroispovesti), sa druge strane je potpuno stavio ženu u vlast muža. Pored toga detaljno je reformisao poreski sistem, putnu infrastrukturu (koja je osnova puteva Francuske i dan danas) kao i mnoge druge elemente državne uprave.
Pod Napoleonovom vladavinom Francuska je konstantno bila u ratovima sa svojim susedima. Iako je uspeo da ponizi na bojnom polju i Prusiju i Austriju i Rusiju, ogromna moć Velike Britanije na moru zaustavila ga je u invaziji Britanskih ostrva. Pokušao je sa tzv. kontinentalnom blokadom, gde je svaka trgovina sa Britanijom bila zabranjena - ali nije imala nikakvog efekta.
PAD CARSTVA
Kako je vreme odmicalo tako su neprijatelji Francuske počeli da menjaju taktiku. Posebno su pogubne bile gerilske taktike koje su počele polako da erodiraju snagu njegove Velike armije.
Nakon okupacije Španije 1808. godine, Španci su se branili zasedama i potom povlačenjem. Tzv. udri i beži taktikom, gde bi nakon sukoba samo nestali među lokalnom populacijom. Uprkos uništenju španskih ruralnih naselja, otpor nikada nije stao, i zato je Bonaparta bio primoran da drži stotine hiljada trupa u Španiji. Slična taktika je korišćena protiv Francuza i u južnoj Italiji.
Ali ipak, i pored sitnih uspeha pobunjenika, njegov najveći poraz je usledio kada je pokušao da izvrši invaziju na Rusiju 1812. godine. Sa više od 400.000 vojnika, Bonaparta je krenuo na istok. Stigao je sve do Moskve, u koju je i ušao, zatekavši je skoro kompletno spaljenu i sve zalihe hrane uništene. Pobeda je bila kratkog daha.
Usled potpunog odsustva sposobnosti da izdržava toliku vojsku i propasti logistike koja je jednostavno bila preglomazna - započeto je katastrofalno povlačenje po zimi.
Za njim je išla ruska vojska koja je gonila i ubijala svakog francuza koga bi našla. Do 1813. Bonaparta je bio u kompletnoj defanzivi, sada sa trupama i Velike Britanije, Španije, Austrije i Prusije za petama. Do 1814. godine polako je imperija svedena nazad na Francusku. Aprila iste godine saveznici su na čelu sa ruskim carem ušli pobedonosno u Pariz, nateravši Napoleona na abdikaciju i egzil na ostrvu Elba u Mediteranu.
Godinu dana kasnije vratio se trijumfalno u Pariz, ali je izdržao samo 100 dana pre no što je konačno poražen u bici kod Vaterloa. Ovaj put proteran je na Svetu Jelenu, ostrvo u južnom Atlantiku na drugom kraju sveta.
Preminuo je 1821. godine. U njegovim ratovima poginulo je preko 2 miliona Francuza.
ARHEOLOGIJA: Stari Grci i Varvari? Zajedno? 🤔
Kratka istorija Noći veštica 🎃🎃🎃
Autor: redporta.rs
