Da li ste se nekad zapitali kako je izgledao čin molbe u 18. i 19. veku? 🧐 Odgovor na ovo pitanje daje nam grčko-srpski rečnik G. Kiridisa i J. Avramovića iz 1845. godine.

U ovom rečniku predstavljeni su učtivi načini da se izrazi molba. Osnovna forma za njeno izražavanje, koja je neutralna i usmerena prema govornom licu, jeste 🙂:

Ja Vas molim.

Zatim slede one forme u kojima se naglašava značaj usluge, te ističu zasluge i dobrota onoga kome je molba upućena 😃:

Imajte dobrotu kazati mi.

Učinite mi ovo zadovoljstvo.

Učinite mi ovu ljubov, dobrotu.

Pažnju privlači i podsticanje odričnim konstrukcijama 😏:

Nemojte mi odreći molbu.

Meni će vrlo žao biti ako mi odrečete.

Veći pritisak na onoga od koga se nešto traži čine sledeći načini molbe 🙃:

Imajte me u pameti. Nemojte me zaboraviti.

Ja se uzdam u Vas.

Poseban "učtivi pritisak" iskazuje se onim molbama u kojima se obećava buduće ponašanje 🥰:

Ja ću Vam biti priznatelan.

Ja ću Vam biti vesma obvezan.

U okviru ovoga se posebno ističu forme u kojima se pokazuje visok stepen zahvalnosti koja će uslediti ako se sagovornik ne ogluši o molbu 🤗:

Veće zadovoljstvo ne možete mi učiniti.

Ja ću se opominjati dok sam god živ.

Kako vam iz današnjeg ugla izgledaju ove molbe? Da li biste neku (i kada) iskoristili? 😁

Autor: redportal.rs