Vođe zemalja Grupe 7, bogatih i inustrijalizovanih država raspravljali su juče kako efektivno da se nose sa Kinom i na koji način da je prekore u nastupajučoj zajedničkoj deklaraciji.
U privatnim sastancima, javnim izjavama i brifinzima tokom samog skupa, svaka zemlja je ispipala teren tokom drugog dana samita.
SAD su jasno i prve izašle sa izjavom u kojoj su rekle novinarima da će im biti prioritet da ukaži na kršenje ljudskih prava i prinudni rad kojim su podvrgnuti Ujguri i druge manjine u kineskoj provinciji Sinđang. Kako je dan odmicao, EU zvaničnici su počeli da se pitaju da li kompozicija deklaracije treba da bude direktna ili uopšteno o kršenjima ljudskih prava Kine u kontekstu prinudnog rada.
KINA: Teorija o virusu iz labaratorije - LAŽ
Ovakav diksurs je jasan odraz koliko je Kina postala problematično pitanje među zapadnim saveznicima, i koliko zapravo izaziva podele u mišljenjima.
Finalna verzija deklaracije biće objavljena danas na kraju samita, koji je prvi od 2019. godine (prošle godine otkazan zbog pandemije).
Uprkos različitim mišljenjima o sadržini i tonu dokumenta, finalni dokument će najverovatnije biti najdirektnija i najoštrija retorika upućena Kini od 2012. godine.
Dve stavke će biti pokrivene:
1. Kršenje ljudskih prava;
2. Finansijska alternativa kineskoj inicijativi Pojas i Put, odnosno alternativni globalni infrastrukturni projekat.
Iako su SAD i njihovi evropski saveznici uspeli da se dogovore i potrebi da agresivno reguju na kinesko kršenje ljudskih prava (zajednički su čak sankcionisali Kinu u martu zbog njenog tretmana Ujgura), razlikuju se po pitanju tona i retorike koji se treba koristiti - iz različitih ekonomskih interesa.
SAD sprema zakon protiv kineske tehnološke pretnje
EU na primer, je postigla investicioni dogovor sa Kinom ali ga je usled rastućih tenzija zamrzla.
Sudeći prema izjavama zvaničnika SAD, i Francuska se snažno zalaže za osudu Kine zbog njene prakse prinudnog rada. Sa druge strane, EU, nemačke i italijanske diplomate su bile dosta rezervisanije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je navela da je, tokom diskusija na temu Kine, razgovor bio interesantan i dodala da je njeni viđenje da G7 treba da ima izbalansiran pristup:
Mi znamo da su društvena uređenja država G7 i Kine drugačiji. Mi kritikujemo probleme kršenja ljudskih prava u Singjangu kao i restrikcije uvedene u Hong Kongu. Takođe, zahtevamo i slobodan pristup međunarodnim vodama. Za nas su to veoma važni problemi.
Iako podeljeni oko retorike kršenja ljudskih prava, složniji su u pristupu drugoj stavci - globalnom finansiranju infrastrukturnih projekata.
Trenutno se finalizira dokument koji se naziva Izgradimo se ponovo za bolji svet (Build Back Better for the World). Dokument predstavlja inicijativu da se omogući investiranje stotina milijardi dolara (dobijenih od vlada, kao i od korporacija) za zemlje u razvoju koje bi bile sklone tome da prihvate investicije iz Kine.
Kako Bela kuća navodi, cilja je da se zemlje G7 ubede da se obavežu u stvaranje kvalitetnije alternative kineskoj inicijativi Pojas i Put, nudeći investicije koje su skladu sa normama borbe protiv klimatskih promena i koje nude bolje uslove rada. Većina ulaganja bi se odvijala kroz MMF i Svetsku banku.
SAD do sada nisu otkrile koliko će novca priložiti, odgovarajući da je proces pregovora još uvek u toku. Navedeno je da SAD već investira milijarde u infrastrukturne projekte širom sveta i da će se uz pomoć Kongresa potruditi da ulaže još više.
Kina uskoro šalje LJUDSKU POSADU U SVEMIR 🚀👨🚀👩🚀
KINA sprema MILIJARDU vakcina ZA IZVOZ! 💉
Kina OŠTRO odbila zahtev SAD za istragu o poreklu virusa
Autor: redportal.rs
