Studije su pokazale da ako dete iznenada izgubi roditelja, bilo kroz smrt, napuštanje ili razdvajanje, dete doživljava intenzivan strah, paniku, tugu, depresiju i bespomoćnost. Dete je izgubilo svoju liniju života, a često i osećaj za sebe, svet, i život.
Kako je roditelj tu da brine o detetu i štiti ga, dete počinje da gradi poverenje u roditelje i svet. Razvojni cilj prve godine života je je da dete razvije ljubav i poverenje u druge.
Foto: Unsplash.com
Roditeljske voljene reči i podrška takođe pomažu detetu da razvije pozitivno samopoštovanje. Vremenom veza između roditelja i deteta daje detetu unutrašnji osećaj sigurnosti, sreće i samoljublja.
Ukoliko deca nisu okružena voljenom osobom i ne dobiju preko potrebnu emocionalnu podršku, ovo traumatično iskustvo može dovesti do toga da deca emotivno pate tokom celog života.
Detetu koje je obuzeto tugom nedostaje psihička energija da uči, igra se ili da se upusti u život. Čak i odrasli osećaju emocionalnu zavisnost od roditelja i mogu da pretrpe užasnu tugu zbog gubitka.
Deca zapravo krive sebe za nestanak roditelja. Dete prirodno zaključuje: Mora da sam uradila nešto pogrešno, inače moj roditelj ne bi otišao.
Foto: Unsplash.com
Detetu koje iznenada izgubi roditelja teško je verovati drugima u vezama. Ono će smatrati da je ljubav opasna i da bi osoba mogla da ih napusti i da bi opet mpgli da prođu kroz traumu.
Deca imaju posebnu vezu sa svojim ljubimcima 🧒👧💗😺🐶🐰
Autor: redportal.rs
