Hvala je jedna magična reč, koju nisu svi uvek u stanju da kažu. Ono što je privuklo našu pažnju jeste kako se zahvaljivalo u 18. i 19. veku. 🤔
Odgovor na ovo pitanje daje nam grčko-srpski rečnik G. Kiridisa i J. Avramovića iz 1845. godine.
Osnovna forma da se iskaže zahvalnost jeste 😀:
Blagodarim.
Nju su danas zamenili hvala ili zahvaljujem (se).
Stepen učtivosti se zatim povećava, što se čini ukazivanjem na značaj usluge. Zato nešto jači utisak ostavlja sledeći način 😊:
Blagodarim. Ja sam vam zato obvezan. Fala.
Što je veći stepen zahvaljivanja, značajnije je isticanje dobrih osobina onoga kome se zahvaljuje 🤗:
Ja vam blagodarim na dobroti vašoj.
Vi ste vrlo dobri.
Zatim sledi udvorišno i kitnjasto zahvaljivanje 😍:
Vi mi veliku dobrotu ukazujete.
Ja se odveć radujem za čest koju mi činite.
Ovo novo dokazateljstvo vaše dobrote prevoshodi očekivanja moja.
Vi ste preduhitrili želju moju.
Ne znam kako da na toliku milost odgovorim.
Prilikom zahvaljivanja, osoba koja se zahvaljuje obavezuje se i na potonje ponašanje 😎:
Ja neću vašu dobrotu na zlo upotrebiti.
Iz današnje perspektive mnoge od ovih formi su neprimerene zbog svoje preučtivosti, koja je ponegde prešla i u patetiku.
Da li biste neku od njih, ipak, upotrebili i danas?
Kako je izgledala MOLBA U 18. I 19. VEKU? 🧐
Autor: redportal.rs