Na severopistoku Japana u gradu Išinomaki (prefektura Mijagi,) koji je teško pogođen cunamijem i nesrećama koje je on prouzrokovao u 2011. godini, mnogi vozači taksi vozila doživljavaju iskustva koja bi se u najmanju ruku mogla nazvati paranormalnim.
Naime, neposredno nakon teške nesreće koja je pogodila područje pre 9 godina, u ovom gradu i okolini je zabeležena pojava misterioznih mušterija za vožnje koje se pojavljuju niotkuda ili iščezavaju bez traga, što je taksiste nateralo da u širokom luku izbegavaju delove grada gde su ovakva viđenja najčešća.
IZVOR: YT / On Demand News
Svet je za ovaj fenomen saznao tek 2016. kada je studentkinja sociologije Juka Kudo započela istraživanje na ovu temu, prethodno stekavši utisak da takvih priča ima podosta kada su u pitanju lokalni taksisti, ali i obični stanovnici. Iako je prvobitan odgovor većeg dela taksi vozača bio mlak (što je donekle bilo očekivano jer su posledice katastofe još uvek bile velike), neki su se i odazvali. I ispričali jako neobične priče.
Najupečatljviija priča je bila od izvesnog taksiste koji je primio ženu, neobično toplo obučenu za toplo letnje vreme kakvo je bilo tog dana. Ona je tražila vožnju do obližnjeg distrikta Minamihama. To samo po sebi ne bi bilo ništa neobično, da distrikt nije skoro u potpunosti uništen 2011. kada ga je cunami zbrisao.
Zbunjeni taksista je rekao misterioznoj ženi da taj deo grada više ne postoji jer ga je talas uništio, ne shvatajući zašto bi neko želeo da poseti područje u kom su samo ruševine. Tada je čuo verovatno najneobičnije pitanje u svom životu.
Jesam li ja umrla? - pitala je ova neobična stranka.
Taksista se naglo okrenuo, ali na zadnjem sedištu više nije bilo nikoga. Žena je prosto nestala.
Ni priče ostalih vozača nisu bile manje neobične. Najčešće se radilo o strankama koje su tražile vožnju do svojih kuća, da bi nestale u vazduhu onda kada bi shvatile da su kuće do kojih su ih taksisti dovozili, zapravo uništene.
Jedna od stvari koje su bile neobične za ove duhove-stranke je njihova mladost. Zapravo, glavna teza Kudijeve se svodi upravo na ovu činjenicu. Po njoj, mladi ljudi su sigurno osetili snažnu emociju jer su nasilno bili odvojeni od svojih najmilijih. Zbog toga su, po njoj, toliko česti u taksi vozilima, koja su neka vrsta privatnih soba u kojima se možete poveriti nekome, da ne kažemo medijuma.
Taksisti su u svim ovim slučajevima morali sami da plate troškove ovakvih vožnji, jer bi mušetrije nestajale, a pretpostavlja se da je fenomen mnogo češći, budući da mnogi ne žele da pričaju o ovakvim iskustvima.
Međutim, vozači nisu jedini koji imaju ovakva viđenja, budući da svedočenja lokalaca o sličnim viđenjima ima, i to u nemalom broju. Tako se često mogu čuti priče o ljudima koji stoje ispred mesta gde su bile prodavnice pre nego što je cunami uništio te delove grada, koji odjednom nestaju ukoliko im se približite i sl.
Cunami koji je pogodio područje je inače bio posledica razornog zemljotresa koji Japanci nazivaju Tohoku (Tōhoku). Ovaj ogromni talas je izazvao i katastrofu u nuklearnoj elektrani Fukušima, koja se nalazila u istoimenoj prefekturi, što je dovelo do curenja radijacije čije se posledice verovatno nikada neće moći sagledati.
Kada je u pitanju Išinomaki, od posledica katastrofe je poginulo više od 3.000 ljudi, dok se smatra da je u celom Japanu oko 16.000 osoba izgubilo život. Ipak, nisu svi taksisti uplašeni od ovih stranaka sa drugog sveta. Naime, mnogi su rekli Kudovoj da bi rado primili svakog duha, ako mu to nešto znači.
IZVOR: YT / John9612
Autor: redportal.rs
