Određeni ljudski problemi su uobičajeni i među ostalim društvenim životinjama. Ali mungos je došao do nekih rešenja koja do sada nismo videli. Prema najnovijim istraživanjima, mungosi su evoluirali na poseban način u kome efektivno eleminišu mogućnost da određeni pripadnici čopora imaju bolji početak života od ostalih. Način na koji su to izveli možda se ne može direktno primeniti na ljude, ali ne znači nimalo da nema svoj značaj.
Mungosi su razvili zanimljiv šablon, gde minimum 5 jedinki tokom jedne noći se porađa u isto vreme. To se stručno naziva sinhronija.
Nastala je najverovatnije da bi mužjacima bilo lakše da čuvaju celo leglo, dok majke izlaze da se hrane. Međutim, kao posledicu toga, majke ne podižu samo svoju mladunčad - već sve u leglu. Brinu se o deci kao zajednica, svi.
Kako objašnjava doktor Hari Maršal:
Sinhronija je dovela do neobične situacije da majke ne znaju koji je mladunac njihov, i stoga ne mogu da im daju specijalnu pažnju. Upravo ova jednakost u odnosu, dovodi do ravnopravnije i jednakije raspodele resursa, tj. pravednije zajednice.
Kao što je objavljeno u časopisu Nature Communications, eksperiment je izveden na 7 grupa mungosa. Hraneći polovinu njih jajima dok je druga polovina ostavljena da se sama snalazi.
Kao što se i dalo predvideti, bolje hranjene majke su rodile teže mladunce. Kod većine vrsta ovaj "plus" bi se preneo kroz ceo život, povećavajući šansu za preživljavanje kao i šansu za razmnožavanje. Međutim, naučnici su očekivali nešto sasvim drugo kod mungosa.
Kako navode:
Predvideli smo veo ignorisanja i indiferentnosti, zbog čega su ženke bile fokusirane na one mladunce kojima je pomoć bila najpotrebnija. Kada se sve sabere, na kraju su ovom praksom svi mladunci težili isto. Razlika se iznivelisala.
Ljudi ne praktikuju sinhroniju, ali bi iz nje mogli dosta da nauče.
Autor: redportal.rs