Poslovica je kratka izreka koja izriče životnu mudrost ili mudru misao. Ovo ponekad može biti stilski naglašeno, ironično ili duhovito, dok može biti i u rimi. Poslovice su karakteristične za svaki jezik i sve kulture. Prve pisane nalaze se već u Bibliji među mudrostima Starog zaveta.
Neke poslovice su tokom vremena doživele promene. Svima je poznata poslovica:
Čist račun, duga ljubav.
Nekada je pak ona glasila ovako 👭:
Čist račun, dobri prijatelji.
Ovo nije jedini slučaj. I sledeće poslovice imale su drugačiji oblik:
Podoban podobna traži.
A danas je:
Sličan sličnoga traži. / Sličan se sličnome raduje.
Umesto čekić, nekad se govorilo mlat - od glagola mlatiti, te je "biti između čekića i nakovnja" glasilo "biti među nakovalnjom i mlatom".
Navedene poslovice povezuje to što im se značenje nije promenilo. Međutim, postoje i one koje su promenom dobile i drugo značenje. Tako se govorilo:
Mi o vuku, a vuk među jagance.
U ovom obliku poslovica se više tumači ovako: dok mi razgovaramo o svom neprijatelju umesto da nešto uradimo, on uništava našu svojinu. Danas se pak ona odnosi na situaciju kada se osoba o kojoj se priča, bila prijatelj ili neprijatelj, neočekivano pojavi:
Mi o vuku, a vuk na vrata.
Još veću pažnju privlače nekadašnje poslovice koje su danas dale više njih:
Vino je često zercalo uma.
Ovoj poslovici po strukturi odgovara današnja:
Oči su ogledalo duše.
Dok joj je značenjski bliska:
Što trezan misli, to pijan govori.
Ovo znači da čak i kada se neka poslovica izgubi, narod teži da njenu ideju jezički fiksira na neki drugi način. I tako ona putuje kroz vreme. 🤓
NAJDUŽA REČ u srpskom jeziku?
Kako je izgledala MOLBA U 18. I 19. VEKU? 🧐
Da li biste umeli da kažete HVALA u 18. I 19. VEKU? 🤗
Autor: redportal.rs