U intervjuu za Redportal.rs arhimandrit Dimitrije, iguman manastira Tumane, otkriva kako je njegova porodica reagovala na monašenje, koji film bi preporučio i sa kojom mišlju se budi 😊
Arhimandrit Dimitrije Plećević, iguman jednog od najposećenijih manastira u Srbiji – Tumana, objasnio nam je kako se brak tumači po crkvenom verovanju, kog pisca često citira i šta je bratstvo manastira navelo da pokrene masovne humanitarne akcije. 😎
Kada si uvideo da će monaški poziv biti tvoj životni poziv i kako su članovi porodice reagovali kada si im saopštio svoju odluku? 🤔
Monaštvo nije poziv u klasičnom smislu odabira zanimanja u životu. Monaštvo je življenje i uspinjanje ka Bogu. Ono je istinski dar određenim ljudima u koje Bog veruje, ali i njihov odgovor zasnovan na poverenju u Boga. Nema matematike, već samo istinske ljubavi. Nije lako, ali je radosno i spasonosno hodati tom neobičnom stazom. Cilj je važan i on je, u stvari, smisao, a to je obećano Carstvo Božije. Naravno, u početku porodica teško prihvata takav izbor, ali kada prođe vreme, i oni vide da si ispunjen, sve dođe na svoje mesto. Gde zatajimo mi, blagodat Božija uvek dopunjava. 🙏🏻
U Tumane si došao iz manastira Zaova... Možeš li nam napraviti neku paralelu između ova 2 sveta mesta? 🙂
Ta 2 manastira su gotovo nastala istovremeno i oba su zaista lepa i sa bogatom istorijom. Ono što ih razlikuje, a što je meni bilo izuzetno važno, jeste to da Tuman ima vekovnu, neprekinutu monašku tradiciju. Jedan mudar monah mi je rekao: 'Kloni se manastira u kome nema groblja, to znači da ljudi tu iz nekog razloga nisu mogli da opstanu.' Posebna je razlika i u tome što su u Tumanu mošti dvojice svetitelja. Vi prosto živite sa svešću da su oni tu sa vama, da vam molitveno pomažu i krepe i prosto daju sigurnost da će sve biti dobro. To je neopisivo i uzvišeno iskustvo života pored svetitelja i to sa uverenjem i potvrdom da su put na kome ste oni završili i na najbolji način krunisali. No, svakako mi je drago što sam imao priliku da budem u Zaovi (manastiru) i doprinesem barem malo obnovi te svetinje. ☦️
Bratstvo manastira Tumane je kroz humanitarne akcije pomoglo dosta porodica. Čiji problem je podstakao bratstvo manastira da pokrene konkretne humanitarne akcije? 💰🎁
Na činjenje dobra nije nas podstakla neka konkretna situacija, zato što ih je poslednjih godina sve više i više i rekao bih da je sve strašnije i strašnije. Na taj korak smo se odlučili iz činjenice da je narod bio uz nas kada je Tuman obnavljan, uvek i bez zadrške. Sada je na nama, koliko god je to moguće, da budemo uz narod i da ljudi osete da je Tuman njihov, da su tu uvek dobrodošli, baš kao u svoj dom. 🛕🏠
Foto: Privatna arhiva
Tumane posećuje veliki broj ljudi. Ali jednom si naglasio da Tumane nije mesto verskog turizma nego liturgijskog života. Zašto?🛕
Nevezano za frekventnost poseta, osnovna i jedina istinska funkcija manastira jeste služenje Bogu. Sve ostalo iz toga izvire i javlja se kao dopuna. Život u liturgiji je zalog budućeg veka za pravoslavne hrišćane u vremenu i bez njega je čovek poput ribe na suvom. To je naše postojanje i naš istinski identitet. Zato smo ostavili svet i na očuvanju liturgijskog odnosa prema životu treba da insistira svaki čovek, a posebno monah. ☦️
Za razliku od mnogih pojedinaca i institucija, crkva je mesto koje svoja vrata bezizuzetno otvara svima. Šta bi savetovao onima koji olako posegnu za javnim linčom i odbacivanjem bilo kog čoveka?
Svaki čovek je ikona Božija i sa tom svešću Crkva prilazi svima, ne praveći podele i razlike. Tako, naravno, bi trebalo da posmatraju svi ljudi, jer je odbacivanje i deljenje đavolje seme i posao. Primajte svakoga kao Gospoda i sam Gospod će se u ime svih, i svoje, za to oduziti. Ali taj dug nije vremenski već večni, i to je ono što hrišćane izdvaja od ovoga sveta. Nada u obećanu besmrtnost. To je savez ili, grublje rečeno, dogovor između Boga i čoveka. Bog daje, čovek slobodno prima i očekuje ispunjenje obećanja sa verom i nadom. 😊
Da možeš da prođeš kroz kapsulu vremena, kod kog svetitelja bi otišao i šta bi ga pitao? ⏰
Takvo pitanje bilo bi smisleno za nekog ko racionalno posmatra na stvari. Mi kaluđeri gledamo drugačije. Da bi bili u opštenju sa svetiteljima, nema nikakve vremenske kapsule, već je to realan život u Crkvi. Pomenuli smo liturgijsku dimenziju. Upravo u njoj vi ste jedno sa svetiteljima i tu je i domen komunikacije, i to je realnost za mene. Sva pitanja i sve odgovore upravo tu postavljaš i dobijaš. I nema nedoumica, sve je jasno. 🙏🏻
Na Instagramu si veoma aktivan... Zašto baš na toj mreži i da li možda planiraš da otvoriš nalog na još nekoj? 📸
Društvene mreže koristim isključivo kao savremeni informator o manastiru Tumanu i događajima u njemu. Vreme je takvo da treba iskoristiti modernu tehnologiju i komunikaciju u službi misije Crkve, ali nikako postati njihov rob. Za pravoslavni pogled na život realna zajednica je nezamenljiva. 🤩
Iako je sve bučno, burno, brzo, naizgled presocijalizovano, psiholozi kažu da je jedan od najvećih problema 21. veka osećaj usamljenosti, koji neretko uzrokuje i depresiju... Kako gledaš na ovaj problem današnjice i zašto je izraženiji nego ranije? 😎
To je činjenica i sasvim je sve jasno. Čovek je prestao da bude biće zajednice, odbacio je druge, začaurio se u neki svoj lažni i umišljeni svet. Bez drugih, u suštinskom smislu Boga, nema našeg identiteta. Sledujući takvom izboru, vrtimo se u začaranom krugu. Usamljen čovek je onda sklon da pada u svakojake vidove problema. Najčešća posledica je depresija. Iz takvih stanja što pre napolje, i obavezno među ljude. 🙂
Razvodi su trend savremenog doba. Da li su brakovi ranije trajali duže zbog nametnutnih društvenih normi ili se danas brak previše olako shvata? 🤔
Brak je slobodna i osveštana zajednica. Čovek koji stupi u njega (mada vam ja nisam baš veliki stručnjak za te teme), ma kog pola bio, mora da bude svestan da više nije sam. S tim u vezi pozvan je i slobodno bira da ponese svoga supružnika. Život u braku je neprestano žrtvovanje iz ljubavi za svoju drugu polovinu u ime Božije. Ko gleda sebe i svoj interes već je izgubio bitku. Mladi bračni parovi, pogledajte malo u suštinu, a ne samo prolazni sjaj i lepotu. Naoružajte se trpljenjem i sve će dobro biti. 💘
Otkud poluneprijateljski odnos između muškaraca i žena u 21. veku i otkud potreba da dvoje sve manje budu jedno?
Zato što smo sebični i samodovoljni. Nespremni i nesposobni da se žrtvujemo za drugog pored sebe.
Kada se ujutru probudiš, prva misao je...? 😊
Da me Gospod pomiluje, oprosti mi sagrešenja, dâ snage za novi dan, i da me nikada ne ostavi, ma koliko da sam loš. 🙏🏻
Knjiga klasičnog pisca kojoj se rado vraćaš i rečenica koju često citiraš? 📚
U duhu ovog intervjua veliki Bukovski: 'Svet se počinje spasavati spasavajući jednog čoveka, sve ostalo je ili grandiozna romantika ili politika.' 😎
Koji junak Dostojevskog zaslužuje da se opet rodi u nekom umetničkom delu? 🎭
Dostojevski je rodio svoje junake. Dajmo i ovom vremenu i ljudima u njemu da rode svoje. 🤨
Film koji bi preporučio svima da pogledaju...? 🎬
Odavno nisam pogledao neki dobar film. I to ne što ih nema, već ne stižem. Lično mene je oduševilo po 10. put pogledano Bekstvo iz Šošenka i snažna poruka o neodustajanju. Tu je i monaška klasika Ime ruže, da se uvek zapitamo koliko smo verni svom izboru. Potom, nezaobilazno dobri Laza Ristovski, Bata Stojković i Berček u Balkanskim pravilima. 🎥
Kada bi ti neko tražio da napišeš knjigu o nekom epskom junaku, ko bi to bio? 📕
Od toga nema ništa. Definitivno nisam darovit za tako nešto. ❌📕
Kojom brzinom najčešće voziš i kršiš li saobraćajne propise? 🚗
Iako retko vozim, gledam da sigurno stignem do cilja. Brzina tu ne igra ulogu.
Poruka za čitaoce Red portala? 🧾
Živite realne živote, ne budite sebični, obratite pažnju na čoveka pored sebe, koga vam Bog pošalje u život. Ne malaksavajte kada vreme donese probleme. Sve će proći, zbog toga vezujte se za suštinu. 😍
Monaštvo nije poziv u klasičnom smislu odabira zanimanja u životu. Monaštvo je življenje i uspinjanje ka Bogu. Ono je istinski dar određenim ljudima u koje Bog veruje, ali i njihov odgovor zasnovan na poverenju u Boga. Nema matematike, već samo istinske ljubavi. Nije lako, ali je radosno i spasonosno hodati tom neobičnom stazom. Cilj je važan i on je, u stvari, smisao, a to je obećano Carstvo Božije. Naravno, u početku porodica teško prihvata takav izbor, ali kada prođe vreme, i oni vide da si ispunjen, sve dođe na svoje mesto. Gde zatajimo mi, blagodat Božija uvek dopunjava. 🙏🏻
