Kada su ga u jednom intervjuu pitali o večitom sukobu između umetnika i vlasti, te ima li vremena za sve to, tj. i za sebe, Pekić je ovako odgovorio:
U 1. redu bih pokušao da kažem nešto što ne mora biti u programu stranke kojoj pripadam, ali bi sigurno sadržalo nešto od mojih iskustava za ove 2 godine u političkom životu. Pokušao bih da kažem narodu koji bi me slušao da se istorija, u stvari, pravi na jedan način, a mit na drugi način.
Odnos politike i umetnosti je nazvao večnom temom i povodom toga rekao:
Odnos politike i umetnosti - ta tema je bila gotovo večna tema teorije i pitanja angažmana umetničkih. Gotovo uvek se pokazalo, čak i kod velikih pisaca, da odbrana jedne ideologije, jedne ideje, koja prirodno ne pripada materiji koju je pisac objavljivao, odnosno uzeo kao svoju temu, da je uvek bila pogubna za vrednost toga dela. Jedan od primera takvih literata bio je, u jednom svom delu, Sartr. 😕
Pekić je napravio i razilku između građanskog i umetničkog angažmana:
Jedna je stvar građanski angažman, a druga je stvar umetnički angažman. Po mom uverenju, ta 2 angažmana su apsolutno različita. Kad god sam bio u prilici da suprotstavim 2 ideje u jednom delu, kao što sam to činio poneki put u Zlatnom runu, meni je bilo uvek neobično stalo i tu sam uvek radio najviše na tome da u debati između 2 ideološka protivnika protivniku svojih sopstvenih ideja, koje jedan drugi junak sada izražava, uvek dam najjače moguće argumente kako bih na izvestan način i uravnotežio epizodu ili scenu, a sa druge strane, sebe oslobodio kompleksa da sam najamnik nečega čega se svaka umetnost ako je prava mora čuvati. 😎
U 1. redu bih pokušao da kažem nešto što ne mora biti u programu stranke kojoj pripadam, ali bi sigurno sadržalo nešto od mojih iskustava za ove 2 godine u političkom životu. Pokušao bih da kažem narodu koji bi me slušao da se istorija, u stvari, pravi na jedan način, a mit na drugi način.
