Poznato je da je Aleksander Graham Bel čuveni izum, koji će napraviti revoluciju u komunikaciji na globalnom nivou, konstruisao 1876. Međutim, uvođenje telefona u masovnu upotrebu je potrajalo, a izuzetak nije bila ni Srbija.
Čovek koji je najzaslužniji zašto su Srbi telefon dobili relativno rano, bio je preduzimljivi elektrotehničar Pantelejmon Panta Mihajlović. Panta je bio rođen 1854. u Bogatiću, u relativno siromašnoj porodici. Videvši da ima dara za tehniku, bogati šabački trgovac Damnjanović mu je pružio pomoć kako bi izučio elektrotehničku školu u Beču.
Foto: Wikipedia.org/PTT Muzej Beograd
Kao svršeni učenik Panta se brzo zapošljava u kompaniji Simens-Halske (današnji Siemens) gde biva zapažen u konstruktorskom birou, tako da je ubrzo prebačen u Njujork kao šef filijale kompanije. U SAD ostaje do 1875, kad se vratio u Srbiju zbog mogućnosti rata sa Turskom, ali se u Njujork vratio 1877. godine.
Tada je upoznao svog sunarodnika i vršnjaka Mihaila Pupina sa kojim je vodio duge rasprave o novom Belovom izumu i kako bi on mogao da utiče na poboljšanje kvaliteta rada mnogih službi, ali i na kvalitet života običnih ljudi. Mislivši da se od novog izuma može zaraditi, Panta se vratio u Srbiju 1883. godine kako bi kupio koncesiju za uvođenje telefona, koju je i dobio. Međutim, uvođenje linija nije išlo glatko.
Prva linija je trebalo, po Mihajlovićevoj zamisli, da spaja Ministarstvo vojske sa kasarnama i utvrđenjem. To je i predložio tadašnjem ministru Teši Nikoliću, uveravajući ga da se novim izumom naredbe i vesti mnogo brže prenose nego što je bilo moguće. Nikolić ga je, međutim, gledao u neverici.
Šta će meni taj tvoj telefon? - rekao mu je ministar Nikolić u svojoj kancelariji, pozvavši Pantu da priđe prozoru.
Kada je Panta prišao, video je tri vojna konjanika čije je zaduženje bilo da uvek stoje ispred. Radilo se o kuririma Ministarstva.
Mihajlović, međutim, nije izgubio entuzijazam pa je drsko instalirao telefon u kancelariji i pored odbijanja ministra. Kada je Nikolić došao sutradan na posao, Panta mu je dodao slušalicu i rekao da je prisloni na uvo. U tom trenutku, Teša Nikolić je prebledeo od iznenađenja. Naime, s druge strane je čuo glas pukovnika Koste Radosavljevića, koji se u tom trenutku (kao i inače u to vreme) mogao nalaziti samo u Inžinjerskoj kasarni, 300 metara daleko od zgrade Ministarstva.
Foto: http://beogradskonasledje.rs//javno vlasništvo
SLIKA: Zgrada kafane Tri lista duvana (1935.), koja je bila zgrada Ministarstva vojnog prilikom instalacije prve telefonske linije u Srbiji
Isprva mislivši da se radi o neslanoj šali Mihajlovića, zgranuti ministar je prvo pregledao sve ormane i ćoškove koji su se nalazili u prostoriji, pa je čak zagledao i ispod stola, misleći da je neko imitirao glas pukovnika. Shvativši na kraju šta je zapravo telefon, oduševljeno je pozvao sve oficire i vojnike u zgradi da dođu i pogledaju ovo neverovatno čudo tehnike, koje danas uzimamo zdravo za gotovo.
Posle ove epizode sa ministrom Nikolićem, uvedene su linije koje su spajale Kapetan Mišino zdanje (tada Veliku školu) sa Požarnom komandom, zatim dvor i Upravu grada, Narodnu skupštinu i Ministarstvo unutrašnjih dela i na kraju Narodnu banku i ministarstvo finansija. Međutim, kada su fizička lica i privatnici bili u pitanju, osim Đorđa Vajferta drugih zaintresovanih za uvođenje ovog izuma nije bilo, tako da se Mihajlović razočaran vratio za SAD, da bi se u Srbiju ipak ponovo vratio posle Prvog svetskog rata i tu ostao do svoje smrti 1932. godine.
Foto: Wikipedia.org/ PTT muzej u Beogradu
SLIKA: Lične stvari Pante Mihajlovića - fotografija, pasoš, Orden Takovskog krsta i Orden Svetog Save (PTT muzej u Beogradu)
Neobično prijateljstvo
Manje je poznato da je Panta, dok je još čekao na odobravanje koncesije u Srbiji, otputovao u Peštu gde ga je vlasnik telefonske centrale Ferenc Puškaš upoznavao sa radom telefonskih kompanija. Tu ga je mađarski kolega upoznao sa jednim talentovanim radnikom, takođe Srbinom, koji se zvao - Nikola Tesla.
Susret dvojice Srba je bio srdačan, a Panta je Tesli dosta pričao o Sjedinjenim Državama i načinu života koji je tamo već bio ustaljen. Mihajlovićeva priča je verovatno presudno uticala na mladog Teslu, budućeg velikog naučnika u svetskim okvirima, da otputuje u tu zemlju 1884. godine.
Autor: Marko Radovanović
