TANKOSIĆ: Napred za mnom ko hoće da pogine ❤

Šamarao princa Đorđa, pretio Nikoli Pašiću, bio strah i trepet Austrougara, naučio Monaha Kalista da gasi plamen metkom, primio Milunku Savić u vojsku - malo poznate činjenice o životu jednog od najznačajnijih Srba

Vojislav Voja Tankosić, poznat kao Vojvoda Tankosić, iako je stradao sa svega 35 godina, ostavio je neizbrisiv trag u našoj istoriji. Međutim, malo toga je poznato o životu ove vrlo značajne ličnosti, iako je malo ko dostigao slavu koliku je on.

Voja Tankosić je rođen u selu Ruklada kod Uba. Govorilo se da je prgavost nasledio od svoje majke, ali i babe Tankosave po kojoj i nose prezime (pre toga su se prezivali Jovanović).

Foto: Wikipedia.org

Veliki uticaj na razvoj Vojine nacionalne svesti i patriotski duh imao je njegov profesor srpskog jezika i književnosti, čuveni Stevan Sremac, srpski pisac i ratni dobrovoljac.

Bio je deo čuvene 32. klase Vojne škole, koja se i dan danas smatra najboljom klasom u istoriji srpske oficirske škole. Zajedno u klasi bili su Vojin Popović (Vojvoda Vuk), majog Dragutin Gavrilović, Panta Draškić, Milutin Nedić i mnogi drugi.

Foto: Wikipedia.org

Kada je u pitanju Tankosićeva četa i vojnici koje je on obučavao, mogla bi se uporediti sa najrigoroznijim današnjim vojskama. Većina vojnika nije prolazila ni prvi dan obuke. Ta gerilska četa se smatrala najboljom gerilskom četom u Evropi, pa samim tim i u svetu. Imali su brojne, ne tako tipične zanimacije. Jedna od njih je bilo tzv gašenje plamena. Da bi neko bio u prvih 10 u Tankosićevoj četi, morao je sa određene razdaljine od 100 m da ugasi plamen metkom. Monah Kalist, kao vojnik Tankosićeve čete, svedočio je da je mogao da "ugasi plamen sveće dokle mu oko vidi." Imali su i zabavu poput skakanja u hladnu vodu. Sve te zabave su se kasnije ispostavile kao veoma korisnim za preživljavanje vojnika tokom rata.

Vojvodu Tankosića su pratili brojni skandali. Jedna od njih je da je išamarao princa Đorđa, zbog čega mu se kralj Petar izvinjavao. Nikola Pašić se žalio da ga Tankosić juri po gradu i preti da će mu prebiti prste "ukoliko i dalje nastavi da zavlači ruke u državnu kasu."

Foto: Wikipedia.org

O Tankosićevom učešću u Crnoj ruci je verovatno suvišno i pričati. Tankosić i Gavrilo Princip su se upoznali tako što je Princip pokušao da se priključi Tankosićevoj jedinici, no bio je odbijen zbog nedovoljne fizičke spremnosti.

Tankosić je zaslužan i za primanje Milunke Savić u vojsku jer je lično išao kod Putnika i tražio da je prime, nakon što je bila odbijena jer je žena.

Izveštaji austrougarske vojske najbolje pokazuju ko je Tankosić bio. Nazivali su ga Tigrom, konstantno tragali za njim i pisali o njemu u svojim medijima.

Jednom prilikom je zarobio jaku austrougarsku četu. Pola je streljano, a pola oslobođeno. Postoje podaci prema kojima su u oslobođenoj polovini bili upravo Josip Broz Tito i Vlatko Maček.

Predosetio je svoju smrt jer je njihova četa išla prva i čistila put drugima iza, te i trpela najveći deo napada. Izlazivši iz rova rekao je: "Napred za mnom ko hoće da pogine." Pala je granata u blizini njega i šrapnel ga je pogodio. Izgovorio je samo: "Ujedoše me" i onesvestio se. Poslednje reči su mu bile Njegošev citat: "Ne bojim se vražjeg okota, neka ga je ko na gori list." nakon dva dana je preminuo.

Nakon njegove smrti počinje ozbiljan propagandni rat. Austrougari znajući koliko je Srbija izgubila smrću Voje Tankosića, objavljuju propagandne tekstove o njegovoj smrti kako bi demoralisali Srbe. Srbi demantuju njegovu smrt. Potom se krenulo u potragu za telom Tankosića. Vojnici su Tankosićevo telo zakopali i krenuli u povlačenje. Apotekar Svetolik Trajković dolazi kod Austrougara i otrkiva im gde se Tankosićevo telo nalazi. Austrougari otkopavaju telo i slikaju se pored njega, zajedno sa apotekarom. "Tigar je mrtav, kraj demonu Voji Tanksiću" - glasio je naslov teksta Austrougara koji je pratio fotografiju posmrtnih ostataka Voje Tankosića. Njegovo telo su ostavili da ga pojedu i raznesu psi. U jednoj meri to se i dogodilo, ali je jedan seljak uspeo da spase ostatke.