Igor Marojević je srpski književnik. U savremenijim narativima piše o junacima koji se u XXI veku ne snalaze u međuljudskim, pretežno muško-ženskim odnosima. Smatra se začetnikom etnofikcije u srpskoj književnosti, kao i jednim od začetnika digitalnog realizma. Uz njegovu prozu pominju se i odrednice: neorealizam, trans, snajperska proza, generacija miks... Neke od njegovih knjiga su: Šnit, Prave Beograđanke, Roman o pijanstvima i Ostaci sveta. 📚
U intervjuu za Redportal.rs Igor nam otkriva da li je teže pisati iz muške ili ženske vizure, najčudniji doživljaj iz Barselone koji je imao, koga smatra najtragičnijom ličnosti današnjice, svoje najupečatljivije pijanstvo, kao i koji mu je omiljeni smajli. 😎
Opiši svet o kojem pišeš u 5 reči.
Nepredvidljiv, lep, ružan, taman, tačan.
Koliki je izazov za tebe bilo pisanje romana Ostaci sveta, za koji si dobio Nagradu Meša Selimović? 📕 Da li si tokom pisanja naišao na neku prepreku koju si teže savladao?
Glavna prepreka je bila sazrevanje od nekog ko uopšte ne piše do čoveka koji je u stanju da izrazi sve što naumi. Iole maštovit čitalac će moći da nasluti koliko je na tom dugom putu moglo da iznikne prepreka.
Da li je teže pisati iz muške ili ženske vizure? 🧐
Iz ženske, jer sam muško.
Da se danas održava tribina Kod Orfeja u 8, koji pisci bi, prema tvom mišljenju, bili na njoj?
Vladan Matijević, Vladimir Kecmanović, Goran Samardžić, Slobodan Vladušić, Aleksandar Gatalica, je li dovoljno? Svaki je napisao ponešto – poneko i više knjiga – ubedljivo i pamtljivo a u duhu vremena, imaju šta da kažu, različitih su ideoloških i poetičkih uverenja, čime ilustruju pluralizam poetika savremene srpske književnosti. 😎
Na koje mesto u Zemunu bi nas odveo? 😅
Na zemunsko groblje jer u blizini su Kula Sibinjanin Janka i odličan pogled na Zemun, a i zato što na groblju čovek čuje najmanje gluposti. 😏
Najčudniji doživljaj iz Barselone?
Parodija svadbe gde su se venčali homoseksualac koji je želeo da obraduje roditelje iz ruralne Španije zabrinute zbog nagađanja o njegovom seksualnom opredeljenju i njegova strejt drugarica iz Čilea kojoj su bili potrebni španski papiri i gde je kum bio transvestit.
Koju ženu bi danas izdvojio kao pravu Beograđanku i zašto?
Kada bih mogao da izdvojim neku, ne bih bio singl.
Najtragičnija ličnost današnjice? 🤔
Džulijen Asanž jer je uhapšen kao žrtva potrebe za slobodom informisanja.
Tvoje najupečatljivije pijanstvo? 😁
Bio sam ubeđen da sam jači od automobila pa sam jurišao na nekoliko kola u pokretu da se obračunam s njima. Srećom sam naišao na nekoliko humanih vozača koji su mogli da me ubiju a da ne odgovaraju, ali su me mimoišli. Sledeći šofer je bio taksista; zastao je ubeđen da želim vožnju.
Čija je ideja bila da se osnuje fan klub porno-glumice Moane Poci i da li planiraš da nekada ipak sprovedeš taj projekat?
To je bila ideja do koje smo Roberto Bolanjo i ja spontano došli kada smo otkrili da smo obojica, ne poznajući se međusobno, pisali o njoj – on kao o Đoani Silvestri, a ja kao o Moani Poci. Pošto je od nas dvojice Roberto konačno orazgovetio tu ideju i pošto je prerano preminuo, ne dolazi u obzir da taj projekat ikada sprovedem u delo.
Loša navika koju imaš, ali od koje ne odustaješ? 😅
Pušenje cigareta. Ove današnje su toliko pune aditiva da ih je vrlo teško bataliti. 🚬
Koji klasični pisac bi, prema tvom mišljenju, bio zavisnik od društvenih mreža?
Anri Bejl Stendal. Bio je toliko ispred svog vremena da je glavni junak romana Crveno i crno Žilijen Sorel po naporednoj egoističnosti, sujeti, častoljublju i pragmatičnosti nalik kakvom dvadesetprvovekovnom junaku. Mislim da bi, u skladu sa time, Stendal danas projektovao junaka digitalne realnosti iz nekog od narednih stoleća.
Omiljeni smajli?
Onaj sa tamnim sunčanim naočarima i poluosmehom 😎. Višesmislen je, a većina sagovornika više voli i ironičan nego nikakav osmeh, pa je i uviđavan.
Da li postoji nešto za čime i dalje tragaš? 🧐
Tragam za vremenom u kojem ću uspevati da ispunjavam sve zacrtane obaveze, kojih je sve više.
Poruka za naše gledaoce, čitaoce i slušaoce? 😅
Želim vam dobro, pre svega mentalno zdravlje.
Autor: redportal.rs / Jovana Radić