Ako želimo povesti BiH u Evropsku uniju i transformirati je u demokratsku zemlju, ne smijemo imati čisto etničku orijentaciju, kaže novi visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit i dodaje da je neodrživo narušavanje teritorijalnog integriteta na Balkanu.
U intervjuu za Dojče Vele, upitan šta namerava učiniti da bi promenio situaciju u zemlji, Šmit je rekao da će se naći mnogi, u izvesnom smislu i on, koji kažu: "Što? Zar je 26 godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma i 26 godina nakon Srebrenice potrebna jedna takva institucija, koja zapravo nameće izvesne ograde upravljanju zemljom od strane domaćih političara i slobodnom demokratskom razvoju?"
- Ali, upravo posljednjih deset godina su bile nazadne i vratile su nas unazad- ne samo u pogledu visokog predstavnika nego, na nažalost, i u pogledu celokupnog razvoja. I zato je Bosni i Hercegovini još uvek potrebna takva međunarodna podrška. Ja ću obavljati tu funkciju u nadi da u nekom trenutku sam sebe učinim suvišnim - rekao je.
Misli da se moraju razjasniti tri pitanja.
- Prvo: Ja u BiH dolazim kao političar, a ne kao diplomata. Upozoravam da poneka moja rečenica možda neće biti diplomatski stesana ali će biti jasna. Kao prvo, moram istaknuti da izleti, napravljeni poslednjih godina, poput razmene teritorija kao jedne vrste rešenja ili načina smirivanja potencijalnih sukoba na zapadnom Balkanu, ne važe. Takva ideja, da jedna manjina bude zamenjena drugom, nije održiva. Stoga o narušavanju (menjanju) teritorijalnog integriteta država zapadnog Balkana ne može biti ni govora - upozorio je.
Drugo pitanje je kako se može poboljšati funkcionalnost države u zemlji velikoj poput Donje Saske, s manjim brojem stanovnika od Berlina, ali s preko 137 ministarstava? Na kojim poljima ljude možete ohrabriti? Gde stvari morate pojednostaviti?
- I treće: Kada 70% mladih ljudi iz BiH - ako su točne brojke kojima raspolažem - radije negde drugde idu tražiti svoju budućnost - onda to nije dobro. Moramo više gledati na mladu generaciju, kako mi u EU, tako i visoki predstavnik i svi zajedno. Jer, nije dovoljno igrati samo na kartu sedih ljudi. Ja igram na kartu mlade generacije - rekao je Šmit.
Početak njegovog rada otežan je činjenicom da Rusija dovodi u pitanje legitimnost imenovanja na funkciju visokog predstavnika. A član Predsedništva BiH Milorad Dodik kaže da, u najmanju ruku za početak, nema nameru ssrađivati. Šmit kaže da je političar već 30 godina.
- I naviknut sam, znam kako raditi i ophoditi se s protivrečnim, suprotnim ili drugačijim mišljenjima. Svima onima, koji se sada pokušavaju pozicionirati ili možda žele istresti svoj bes, želim reći da sam relativno iskusan i da sam štošta doživeo. To će sigurno dovesti do toga da ne posustanem i ne izgubim volju u zalaganju za BiH. I da je moj zahtev i apel da razgovaram sa svima. Odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom je odbacilo zahtev Rusije, koji je podržala i Kina, za usvajanjem rezolucije kojom se traži ukidanje OHR-a, znači jačanje pozicije visokog predstavnika i njegovih ovlašćenja. To mi daje dobru osnovu da, nakon što stupim na funkciju visokog predstavnika, obavljam svoju dužnost onako kako je shvatam i na temelju nadležnosti koje mi je dodelila međunarodna zajednica - kazao je Šmit.
Ističe da nije tu da zastupa nečije interese, već mora biti tu podjednako za sve.
- To se odnosi i na Srbe. I Srbi su u ovoj regiji imali tešku sudbinu i doživjeli stvari koje su bile loše. Zato se na neke stvari ne može gledati jednostrano. Mi tu imamo sve etničke grupe ali i "ostale", odnosno one koji nisu Hrvati, nisu Bošnjaci, nisu Srbi, npr. Židove ali i sve druge o kojima se moram pobrinuti. Zato svima poručujem: Samo opušteno! - poručio je.
Rusija i Kina su najavile da će i dalje nastojati oslabiti funkciju visokog predstavnika i zatvore OHR sledeće godine, a Šmit, "uz dužno poštovanje" naglašava da o visokom predstavniku ne odlučuje Savet bezbednosti, to je stvar država-potpisnica Dejtonskog mirovnog ugovora.
- Snaga koju crpim, ne dolazi samo iz zajedničkog evropskog opredeljenja nego i iz činjenice da su se na scenu vratile SAD, s jasnom okrenutošću zapadnom Balkanu. Cenim rad predsednika Bajdena tokom svih proteklih godina i decenija koliko se poznajemo. A tu je i Savet bezbednosti UN-a, kojem podnosim izveštaje i koje će okončati rad OHR-a kada OHR više ne bude neophodan, na primer kada BiH postane članica EU - kazao je.
Odgovarajući na pitanje o problemu izbornog zakona i tzv. etnizacije politike, Šmit kaže da je poznato da postoje vrlo intenzivni pokušaji da se izborni zakon iznova regulišt. Tu postoje tehnička pitanja koja imaju veze s verodostojnošću.
- To bi u svakom slučaju trebalo razjasniti - npr. mogućnost zaštite podataka putem elektronske obrade. Treba sprečiti svaku pomisao o izbornoj prevari ili kupovini glasova. Na žalost, na zapadnom Balkanu imamo slučajeve u kojima je to bilo evidentno. Mi sada trebamo izgraditi poverenje i u to će se uključiti EU, SAD i visoki predstavnik. Znam da je to jako komplikovano. Kolega Fule, bivši poverenik za proširenje EU, puno je radio na tome pre nekoliko godina i uvek bi sve propalo u posljednji trenutak. Nadam se da sada neće biti tako. Međutim, moramo paziti na jedno: Ako želimo teritorijalni integritet BiH kakav je zacrtan u Dejtonskom sporazumu, ako želimo BiH transformisati u zemlju sposobnu za pristup EU, u jednu demokratsku zemlju, onda ne smemo imati jednu čisto etničku orijentaciju birača i njihovih glasova. Jer, to je poput kvadrature kruga. Mislim da je to stvar koju moramo vrlo pažljivo razmotriti u svom radu - rekao je Šmit, dodajući da ne želi građankama i građanima BiH propisivati, kako kaže, unitarnu državu.
Svi DUETI benda HLADNO PIVO 😎🎶
NOVAK OSTAO BEZ ZLATA 🥇😞
Autor: redportal.rs
