Hačiko je pas japanske pasmine akita, rođen na farmi u prefekturi Akita. Postao je poznat oktobra 1932. godine posle reportaže jednog japanskog novinara o psu, koji godinama na železničkoj stanici čeka svog pokojnog gazdu da se vrati sa posla.

Pas je ušao u istoriju zbog svoje velike odanosti vlasniku, japanskom profesoru Hidesaburou Uenou, predavaču na tokijskom univerzitetu. Hačiko, kog je profesor dobio 1924. godine, svaki dan je išao do obližnje železničke stanice Šibuja, gde je čekao svog gospodara prilikom povratka sa posla. 

Međutim 1925. godine, profesor Hidesaburo Ueno je na poslu doživeo infarkt usled čega je umro. Ipak, lojalnost psa je bila tolika, da je Hačiko svakog dana dolazio na stanicu Šibuja da bi sačekao svog gospodara. Pas Hačiko je nakon skoro punih 10 godina pronađen mrtav ispred stanice Šibuja, gde je do svog poslednjeg dana išao da čeka svog gospodara. 

Na stanici Šibuja u počast Hačiku stoji njegov spomenik, podignut za njegova života u aprilu 1934. godine. Njegovi preparirani ostaci se nalaze u japanskom Narodnom muzeju nauke u Uenou, Tokio.

Foto: Wikipedia.org

Godine 1994. Nippon Cultural Broadcasting u Japanu uspeo je povratiti snimak lajanja Hačiko sa stare ploče koja je slomljena na nekoliko delova. Usledila je ogromna reklamna kampanja i u subotu, 28. maja 1994, 59 godina nakon njegove smrti, milioni radio-slušaoca podesili su se da čuju lajanje Hačikoa. 

Svake godine 8. marta organizuje se svečana ceremonija sećanja u čast Hačika na tokijskoj železničkoj stanici Šibuja. Stotine ljubitelja pasa često odaju počast njegovoj odanosti.

Foto: Wikipedia.org

Sajt Gugl je 10. novembra 2012. godine, na 89. rođendan psa Hačika, koristio njegovu sliku kao logo. Po Hačiku je snimljen film Hachi: A Dog's Tale

IZVOR: TW / SonyPicturesDVD

Autor: redportal.rs