U svakolikom moru priča o podvizima, bezglavom herojstvu, jurišima, bojevima do poslednjeg u Velikom ratu, uvek prelazimo preko one tihe figure koje je na plećima iznela i tog ranjenika sa Kolubare ili poslednjim parčetom hleba nahranila živog kostura na putu preko Albanije. Prelazimo preko stuba srpstva - srpske majke i sestre, preko žene Srpkinje.

Najlepši opis i svedočanstvo O Srpkinji napisao je Francuz Arni Barbi, koji je izveštavao o Velikom ratu iz Srbije i bio svedok svih dešavanja mučeništva i vaskrsa Srbije i njenog naroda:

Gledao sam ih! Divio sam im se. Ni straha, ni kolebanja, ni suza, ni uzdaha! Nije bilo žrtve koju one ne bi mogle da podnesu za otadžbinu. To su odvažne kćeri Srbije, majke i sestre junaka sa Kolubare i Cera, kojima je otadžbina bila preča od života i koje su birajući između poniženja i smrti, IZABRALE SMRT. Gledao sam ih sa puškom i bombom, gledao sam ih u bolnicama gde su na materinske i sestrinske grudi privijale ranjene i bolesne, nosile i hranile ih kroz najgore neprohodne albanske gudure... Nije, u to vreme, bilo francuskog oficira koji pred njihove noge ne bi položio svoj mač i poklonio se iz najdubljeg poštovanja. ONE su svojom hrabrošću i svojom patnjom izazvale poštovanje celoga sveta...

Foto: Wikipedia.org/public domain

SLIKA: Anri Barbi

Autor: redportal.rs