Vitezovi Templari su bili hrišćanski red osnovan u Jerusalimu između 1118. i 1119. godine nakon Prvog krstaškog rata (1096. - 1099.). Red je ustanovljen sa ciljem da čuva evropljane koji idu na hodočašće u Svetu zemlju. Vrlo brzo viteško bratstvo je bilo poznati širom Evrope kao elitna borbena jedinica, sa strogim pravilima i načelima ponašanja, i vremenem, postalo je takođe poznato kao jedna od najbogatijih organizacija srednjeg veka. Skoro 200 godina, Templari su bili u samom epicentru politike i finansija Evrope, i bili su deo svih vojnih kampanja u Svetoj zemlji.
STVARANJE REDA
U 7. veku počela je velika ekspanizija islama, arapske vojske osvojile su Jerusalim i Svetu zemlju i time okončale vladavinu Vizantije i hrišćanstva nad najsvetijim mestom u celokupnoj hrišćanskoj vaseljeni. Do kraja 11. veka, Vizantija je nastavila da trpi poraze od strane Arapa koji su se proširili i na teritoriju severne Afrike i Španije - i u tom procesu došli u posed skoro svih hrišćanskih svetih mesta.
Posledica ovakve katastrofe je bio apel papi Urbanu II od strane vizantijskog cara Alekseja I Komnina, upućenog 1095. godine, u kome poziva zapadno hrišćanstvo u pomoć u borbi protiv nadiruće plime islama. Kao odgovor, papa je pozvao na sve hrišćane na pohod i na oslobođenje Svete zemlje.
Proklamacija je zapalila hrišćane, pozivu su se odazvale skoro sve najveće krunisane glave. Velika multinacionalna armija se ubrzo okupila, koju je vodilo nekoliko kraljeva, i krenula u Svetu zemlju gde je u nekoliko pobeda uspela ne samo da oslobodi Jerusalim već i veliki deo Bliskog istoka.
Stovorene su četiri teritorije, poznate i kao krstaške zemlje, vojvodstvo Edesa, kneževina Antiohija, vojvodstvo Tripoli i Jerusalimsko kraljevstvo.
Nakon pobede, većina krstaša se vratila u Evropu i stoga se stvorila potreba za stalnom odbranom Svete zemlje. Veliki problem krstaša je bio kako da konsoliduju novoosvojene teritorije, jer veliki delovi teritorije bili su kompletno otvoreni ka neprijatelju, koji ih je okruživao i nije bilo nikoga ko bi mogao održava red i sprovodi zakon.
Takve okolnosti stvorile su Templare.
Red siromašnih vitezova hrama jerusalimskog, ili ti skraćeno Templari, stvorio je francuski plemić Hju de Pajens. Ime je nastalo od njihovog glavnog štaba koje je bilo postavljeno u džamiji Al Aksa, na nekadašnjem mestu Solomonovog hrama.
U početku, templarska organizacija je funkcionisala po principu milostinje. Njihova glavna uloga je bila da budu forma telohranitelja hodočasnicima koji su dolazili iz luka na zapadu Svete zemlje i da ih čuvaju od različitih pljačkaša, a ne da se bore u otvorenim bitkama protiv drugih jedinica.
Zvanično su priznati kao red 1120. godine od strane kralja Jerusalima Baldvina II, koji im je dodelio i godišnju apanažu od koje su se izdržavali.
Uprkos tome što su se izdržavali od milostinje, vitezovi koji su bili deo reda nikako se ne mogu nazvati "siromašnim". Prvi templari su bili veoma bogati plemići. I što je još važnije, odlično povezani i u blizini skoro svih centara moći tadašnje Evrope.
Svaki templar je morao da se zakune na siromaštvo i post, ali jedini ljudi srednjeg veka koji su morali da polože takvu zakletvu su oni koji su bili prebogati.
PRAVILA I ORGANIZACIJA
Veliki koncil u Nablusu postavio je 25 zakona za vitezove templare. Na primer, u okviru njih nalazio se član 20 i deklaracija Upotrebi nasilja, u kojoj je jasno navedeno da ako se sveštenik lati oružja da bi sačuvao svoj život, na njemu nema nikakve krivice.
Na Velikom koncilu u Troju, koji su vodili osnivač Hju de Pajens i Bernard od Klervoa, stvoren je kodeks od 68 tačaka tzv. Latinski zakon po kome svaki templar treba da se vodi. U okviru njega potpuno je regulisano ponašanje templara u svakom aspektu i svakom trenu svakodnnevnice, sve u cilju promovisanja vere i požrtvovanja. Pravila su pokrivala sve od odeće, rase konja koje smeju da jašu, dužinu kose koju smeju da imaju, kakvu bradu smeju da drže, pa čak i koliko mesa smeju da jedu nedeljno. Posebno je jasna stavka koja strogo zabranjuje bilo kakav kontakt sa ženama, pa čak i ako su najbliži članovi porodice.
Međutim, kao i svi zakoni u susretu sa realnošću, većina ih je "iskrivljena" ili otvoreno kršena u cilju privlačenja više ljudi da pristupe u članstvo reda. Vremenom red je postajo sve poznatiji i sve više ljudi je želelo da pristupi, stoga pojavila se potreba za pravilnikom koji bi bio fleksibilniji. Kako je broj templara rastao, tako je i pravilnik postajao sve fleksibilniji, a regruti nisu morali da budu punopravni članovi već su mogli biti deo reda na određeno vreme.
Sama organizacija imala je više različitih funkcija koje su pokrivale sve od borbe do finansija. Veliki majstor je bio apsolutni gospodar reda, ispod njega je bio senešal koji je služio kao njegov zamenik. Sledeći u hijerarhiji je komandir kraljevstva Jerusalimskog, potom komandir grada Jerusalima, pa komandir Tripolija i Antiohije, komandir kasarni (kuća), komadir vitezova i na kraju braća vitezovi. Templari su bili relativno mala grupa, jer su svi morali da budu plemići (vitez se postajao uzdizanjem od strane kralja ili visokog plemića). Takođe, za razliku od ostalog plemstva, i u odeći su odbacili ličnu heraldiku i usvojili lako prepoznatljiv i dan danas poznat simbol - bela tunika sa crvenim krstom, simbol Hristove žrtve i želje templara za mučeništvom.
Turkopolieri, viši oficiri, nadgledali su braću narednike koji nisu bili plemstvo i u skladu sa time nosili su braon tunike sa crvenim krstom. Pod-maršal je nadgledao pešadince.
Vitezovi su uvek jahali u bitku pod Beaucant barjakom (crveni krst na crno beloj pozadini u 2 polja) - bojnim stegom templarskog reda.
TEMPLARI U KRSTAŠKIM RATOVIMA
Sama ideja da hrišćani koriste nasilje da bi branili veru je bila kontroverzna i u srednjem veku. U slučaju templara, vrlo brzo su shvatili da ne mogu da ispune svoju zacrtanu ulogu bez borbe, što je izazvalo velike probleme u kontekstu legitimiteta njihovog postojanja. Stoga se opet pojavilo veliko pitanje, koje proganja hrišćanstvo vekovima, da li je hrišćanstvo o tome da se "okrene drugi obraz" ili o tome da se "brani Božiji primat"?
Česti opis za red templara je bio militiae Christi, odnosno viteštvo Hrista (u smislu viteški red). Ovakvo ime dolazi iz perioda 12. veka, oko 1120. godine, kada je Jerusalimska kraljevina imala velike poteškoće sa finansijama, i stoga je nužda prevagnula - bilo je apsolutno dozvoljeno da svešteno lice može da koristi oružje bez posledica po sebe.
Godine 1139. papa Inoćentije je objavio u papskoj buli odluku, poznatu pod imenom Omna Datum Optimum (Svaki dobar dar), kojom templare stavlja pod papsku zaštitu i kojom potvrđuje pravila Latinskog zakonika. Prema njenim odlukama, templari su bili oslobođeni plaćanja bilo kakvih taksi i poreza crkvi, i bili su apsolutno slobodni da putuju preko granica i kroz sve zemlje. Ukratko, nisu morali nikome da polažu račune osim Papi i svom Velikom majstoru.
Kako je članstvo raslo, tako je i bogatstvo raslo. Templari su postali finansijeri velikih građevinskih poduhvata širom Evrope i Svete zemlje, uključujuću veliki broj kapela kružnog osnova - po ugledu na Hram Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu. Templarska zdanja su postala toliko raširena, a organizacija toliko bogata, da su počeli najrazličitiji mitovi da se pletu oko njih - uključujući i to da su templari bili prvi bankari.
Bolji način kojim bi objasnili sferu rada templara bilo bi ono što bi danas nazvali tzv. finansijske usluge. Zbog toga što su imali veliku mrežu poseda, koji su u velikom slučaju bila svete crkve i utvrđenja, imali su pristup velikom izvoru prihoda kao i sposobnost čuvanja dragocenosti. Na primer, osoba bi mogla da ostavi svoja materijalna dobra na čuvanje kod templara dok se nalazi u pohodu. Templari, poput današnjih finansijskih institucija, su nudili široki dijapazon usluga. Jedan od najboljih primera širokih sposobnosti reda bila je i činjenica da su oni bili glavne knjigovođe Francuske države još od ranog 12. veka.
KRAJ TEMPLARA
Onog trena kada su Krstaški ratovi završeni, a muslimanske snage zadržale kontrolu nad Jerusalimom, skoro svi vojni redovi (uključujući i templare) su okrivljeni za poraz. Nakon pada Akra 1291. godine, templari su se povukli na ostrvo Kipar gde su se utvrdili zajedno sa drugim viteškim redovima.
Zbog ovakve situacije, počeli su da pristižu razni zahtevi za reformu. Među njima i ona da se svi redovi spoje u jedan i da pokušaju ponovno zauzimanje Svete zemlje.
Međutim sve ovo je prekinuo oportunizam Filipa IV kralja Francuske. Kao veliki dužnik templara, iskoristio je situaciju i pokrenuo masovna hapšenja i konfiskaciju imanja bratstva 13. oktobra 1307. godine.
Tužioci su iznosili najrazličitije optužbe na njihov račun. Sve od pljuvanja i gaženja svetog krsta, preko sodomije i perverznih seksualnih aktivnosti, kao i to da su tajne ceremonije templara bile izvitoperene i svetogrdne. Francuski kralj je tražio bilo šta što može da iskoristi protiv reda, ali su uspeli da nađu vrlo malo. Optužbe su se bazirale na tri tačke, obožavanje idola, pljuvanje na krst i međusobno ljubljenje tokom ceremonija inicijacije (sa insinuacijama ka seksualnoj aktvnosti).
Imamo dosta izvora o ovim ceremonijama, jer su nam ostali sačuvani pravilnici Latinskog zakonika iz Francuske i Katalonije. Praksa inicijacije je zahtevala da se član predstavi pred svojom braćom templarima i da bude primljen u red uz tzv. poljubac mira. Tokom celog trajanja templara nikada nije zabeležen nijedan problem sa ovom stavkom ceremonije, tj. sve do vremena kralja Filipa IV.
Međutim,dok su bili mučeni, mnogi od templara su priznali optužbe. Čak je i papa Kliment V 1308. godine, oslobodio optužbe za jeres celokpuni red ali bilo je kasno. Reputacija reda je bila uništena. U martu 1312. papa je raspustio red i celu organizaciju. Dve godine kasnije Žak de Molej, poslednji Veliki majstor, je spaljen na lomači.
TEMPLARI DANAS
Širom Evrope ostali su ostaci, a ponegde i očuvana zdanja templarskog reda. Čak i na Bliskom istoku i danas su preživeli zamkovi i ruine crkava iz perioda Krstaških ratova.
Svi oni su nemi svedoci nekadašnje moći i mreže koju su templari izgradili tokom svog postojanja kao jedna od najelitnijih (ako ne i najelitnija) vojna i finansijska organizacija srednjovekovne Evrope.
Kratka istorija Noći veštica 🎃🎃🎃
ARHEOLOGIJA: Ljubavnici u večnom zagrljaju 🖤
Autor: redportal.rs
