Reditelji: Potrebno uvođenje standarda za prikazivanje filmova 🎬

Reditelji mogu da se ostvare putem uvođenja reda u oblasti poštovanja kolektivnog ostvarivanja autorskih prava

Redovna Konferencija reditelja održana je u ponedeljak na 14. Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije (LIFFE) u kulturnom centru Leskovca, gde je istaknuto nekoliko važnih tema o položaju reditelja i statusu poštovanja autorskih prava filmskih stvaralaca.

Učesnici su izrazili veru da reditelji mogu da ostvare profesionalni rad i svoju egzistenciju putem uvođenja reda u oblasti poštovanja kolektivnog ostvarivanja autorskih prava, kao i naplate naknade autorima za eksploataciju njihovih filmova.

Umetnički direktor LIFFE-a Darko Bajić ukazao je da se ovo može ostvariti uvođenjem kodeksa, standarda i kvota za prikazivanje filmova.

- Poštovanje kodeksa podrazumeva profesionalizaciju i standardizaciju ugovora čime se rediteljima omogućava da se profesionalno bave poslom. To znači i ponovno uvođenje u ugovor procenta koji pripada reditelju od prodaje filmskog dela - objasnio je Bajić.

Foto: liffe.rs/nepoznato

Prema njegovim rečima, potrebno je sprovesti audio i vizuelnu standardizacija za prikazivanje filmova u bioskopima i na televiziji. Uz to je vezana akcija za digitalizaciju, rekonstrukciju i remastering filmske slike uz obaveznu konsultaciju sa profesionalcima, direktorima fotografije.

- Kada je o kvotama reč, tu govorimo u procentu igranih, dokumentarnih i animiranih filmova koji se prikazuju na televizijama - istakao je Bajić.

U razgovoru su učestvovali hrvatski režiser Hrvoje Hribar, član novog Umetničkog veća LIFFE-a i nekadašnji direktor HAVC-a, slovenački reditelj Klemen Dvornik, predsednik Udruženja evropskih filmskih reditelja (FERA).

Dvornik i Hribar su upoznali srpske kolege sa situacijama u Sloveniji i Hrvatskoj, kao članicama EU gde kvota za prikazivanje evropskog, što uključuje i domaći film, iznosi 51 posto TV programa.

Hribar je izjavio da tek sada predstoji borba EU sa strimerima, koji imaju sedišta van Evrope, poput čuvenog giganta Netfliks, koji bi minimum 30 posto svoje ponude trebalo da odvoje za evropski film.

Hrvatski režiser je dodao da poštovanje autorskih prava rediteljima osigurava egzistenciju i da je potrebno da razmenjujemo iskustva i tehnike za ostvarivanja naknade.

Hribar je podsetio da još nije utvrđen način kako od platformi potraživati naplatu autorskih prava, kao i da bi takvi svetski servisi, tipa Amazon, Netfliks ili HBO trebalo obavezati da deo procenta uplaćuju za finansiranje produkcije.

O položaju filmskih autora, kao i značajnim pomacima koje je po tom pitanju uradila organizacija UFUS AFA Zaštita, govorio je direktor Stefan Đilineo.

- Veoma je važno da smo uspeli da dobijemo dozvolu za dobijanje naknade za autore čiji se filmovi ili TV serije prikazuju na kablovskim televizijama. Autori su dobili prve tantjeme za 2018. godinu, da bi u toku ove godine bili isplaćeni za 2019, a do kraja godine i za 2020 - otkrio je lepe vesti gospodin Đilineo, putem video-linka.

- Po našem zakonu autorima se smatraju: reditelji, scenaristi, direktori fotografije i glavni animatori u slučaju da je reč o animiranom filmu. Ovim putem bih pozvao sve autore da nam se jave, potpišu ugovore i tako budu u mogućnosti da dobiju tantjeme za dela emitovana na kablovskim televizijama - poručio je prvi čovek UFUS AFA.

Preko video-linka su se javili reditelji: Srdan Golubović, Srđan Dragojević, Darko Lungulov i Miloš Škundrić.

Složili su se da je neophodno edukovati reditelje koja su njihova prava, tako da je Srdan Golubović pozvao svoje kolege da se ne odriču svojih autorskih prava i dok se sve pravno ne uvede u sistem, UFUS AFA Zaštita je otvorena za reditelje, da im pruži savet, pravnu zaštitu i pomoć.

Scenarista i reditelj Srđan Dragojević je na primeru svog filma Rane (1998) izneo primer da nije isplaćen za rediteljski posao, već je dobio status producenta, a prvi novac za taj film dobio je tek mnogo godina kasnije, kada mu je isplaćena naknada za repriziranje filma na televiziji.

Takođe, izneta je inicijativa da ministarstva kultura iz država regiona ubrzaju digitalizaciju i stvore posebne fondove za finansiranje digitalizicije filmova.

Na taj način bi domaća i regionalna kinematografija bile vidljivije na evropskom tržištu i svetskoj kulturnoj sceni.