Ime Roberta Bobija Driskola većini ljudi neće značiti previše, međutim, ukoliko vidimo njegove fotografije iz detinjstva, a pogotovo iz ranog tinejdžerskog perioda, izgledaće nam prilično poznato. To nije slučajno, budući da je ovaj glumac bio i ostao poznat samo po ulogama u Diznijevima filmovima, i to kao dete i mlađi adolescent.
No, krenimo iz početka. Driskol je rođen 1937. godine u gradiću po imenu Sedar Siti u američkoj državi Ajovi, kao jedinac u braku između Kletusa (prodavca izolacionih materijala) i Izabele Driskol (bivše učiteljice). Ovaj par se premestio u Ajovu po savetu lekara, budući da je primećeno da je Kletusovo zdravlje ugroženo zbog azbesta sa kojim je radio (tada se još nije znalo do koje mere je ovaj materijal štetan).
Mali Bobi je otkriven potpuno slučajno - kod dečijeg frizera. Naime, njegov frizer je primetio da ima lice koje bi bilo prijatno za kameru, a budući da je imao sina koji je radio na filmu, kontaktirao je sa njegovim agentom koji je pristao da radi isti posao za Bobija. Nije puno prošlo pa je dečak dobio epizodnu ulogu u filmu Izgubljeni anđeo (1943), posle čega je počeo niz uspeha.
IZVOR: YT / The Brer Patch
Prvi u nizu je bio film Pesma Juga, gde je glumio dečaka koji je u poseti svojoj familiji koja živi na američkom Jugu. Ovaj film, koji je proteklih godina bio često kritikovan, pa i zabranjivan, ipak je odd ovog dečaka napravila prepoznatljivo lice u celoj SAD. Odmah posle ovog filma mali Bobi je potpisao ugovor sa Diznijem, za koji je snimio još 3 filma - Ostrvo s blagom (po popularnoj knjizi), Tako drago mom srcu i naravno, legendarni crtani film Petar Pan u kojem je bio i model za glavnog lika, kojem je pozajmljivao i glas.
IZVOR: YT / Disney Movies
Za ulogu u filmu Tako drago mom srcu Driskol je i nagrađen nagradom Američke filmske akademije za mlade (The Academy Juvenile Award), koja se neformalno naziva i Dečijim Oskarom.
Međutim, nakon Petra Pana Driskolov život kreće nizbrdo. Godine 1953. Dizni 3 godine pre nego što je očekivano jednostrano raskida ugovor sa njim iz, do danas, nepoznatih razloga.
Ipak, upućeniji izvori su tvrdili da se najverovatnije radilo o izmenjenim okolnostima - dečak više nije bio dečak već mladi čovek, koji je izgubio prepoznatljice obrašćiće i simpatičan pogled koji je američka publika volela, tako da za njega više nije bilo uloga.
Roditelji su ga prvo upisali u srednju školu u Los Anđelesu, ali se ubrzo pokazalo da to nije bio dobar potez jer su ga vršnjaci maltretirali zbog njegovih uloga u filmovima po kojima je bio poznat. U pokušaju da održi svoju glumačku karijeru, on je u ovom periodu često putovao između Njujorka i Kalifornije.
Foto: NBC Television Network/javno vlasništvo
U tome je donekle i uspeo, budući da je našao stalni angažman u radu na serijama Dragnet i Rawhide (koja je inače bila i odskočna daska za Klinta Istvuda). Ipak, to nije trajalo predugo, tako da je 1960. njegova glumačka karijera praktično prestala da postoji.
U to vreme se ipak, oženio sa 19-godišnjakinjom, izvesnom Merlin Džin Raš, sa kojom je dobio troje dece. U ovom trenutku života, ipak, Bobi je dobio utisak da su ga svi napustili, što je osećanje koje ga nije napustilo do kraja života. Sa Merlin se razveo, ponovo oženio i ponovo razveo, i sve češće bio viđan u društvu ne naročito smernih osoba, tako da je brzo postao ovisnik o heroinu.
Foto: imdb.com/N/A
Ovo ga je brzo dovelo i u probleme sa zakonom, tako da je do 1961. bio više puta hapšen zbog napada, posedovanje narkotika (što je tad bilo kažnjivo), provale i izdavanje lažnih čekova i čekova bez pokrića. Konačno, te iste 1961. je poslat na izdržavanje kazne u zatvoru Čino, na kom je poslat i na rehabilitaciju odvikavanja od narkotika.
Pozitivni efekti rehabilitacije su trajali oko 5 godina, tako da je 1965. uspeo da se preseli u Njujork u nameri da nastavi karijeru u pozorištu, tačnije, na Brodveju. Nažalost, u tome nije uspeo, iako je stekao brojna prijateljstva, između ostalih, i sa Endijem Vorholom.
U martu 1968. dva dečaka su pronašla beživotno telo skitnice u napuštenoj stambenoj zgradi u naselju Grinvič vilidž u Njujorku. Skitnica je ležao u poljskom krevetu, okružen bocama piva i religioznim pamfletima.
Svi pokušaji da se telo identifikuje su bili bezuspešni, tako da je policija od toga odustala, međutim, Driskolova majka je, nakon što godinu dana nije čula ni reč od njega, zamolila ljude iz Diznija da distribuiraju letke sa njegovim likom, nadajući se da će dobiti neke vesti. Tek onda se njujorška policija setila skitnice, da bi nakon provera otisaka prstiju utvrdila da je leš skitnice upravo bio - Bobijev.
Šira javnost o ovome nije bila upoznata sve do 1972. godine kada je na proslavama i ponovnim projekcijama filma Pesma Juga to objavljeno. Tragična sudbina ove nekadašnje zvezde je otišla dotle da se njemu ni danas ne zna grobno mesto, budući da je arhive sahranjenih neidentifikovanih ljudi u Njujorku zahvatio požar krajem sedamdesetih godina, tako da su stradali svi podaci o njima od 1961. do 1977. godine.
Ova ne baš srećna životna priča je, međutim, ipak pokazala da zavist ljudi često nema osnova, budući da početni životni uspesi, ma koliko veliki, ne znače i srećan život u celosti. 😕
Humanitarni bazar za Pan teatar! 🎭
Autor: redportal.rs
