Svečano uručena nagrada za zbirku priča Neonski bluz
Na svečanosti u Zadužbini Ive Andrića 11. oktobra 2021. Dejanu Stojiljkoviću uručena je Andrićeva nagrada za zbirku priča Neonski bluz u izdanju Lagune 📕.
Prema testamentarnoj volji Ive Andrića, Zadužbina Ive Andrića 1976. godine ustanovila je Andrićevu nagradu za najbolju pripovetku, ciklus, odnosno zbirku pripovedaka objavljene na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine. Žiri Andrićeve nagrade, u sastavu: prof. dr Aleksandar Jovanović (predsednik), dr Marko Nedić i prof. dr Petar Pijanović jednoglasno je doneo odluku o laureatu 😎.
U obrazloženju odluke se, između ostalog, navodi:
Spajajući iskonsku žudnju za pripovedanjem sa novim osećanjem istorije i modernim kulturnim senzibilitetom, Dejan Stojiljković je u zbirci ’Neonski bluz’ ostvario niz upečatljivih pripovednih situacija kroz koje se njegovi junaci neprestano kreću između arhetipskog i predačkog nasleđa, sa jedne strane, i naloga savremenog trenutka, sa druge strane.
Foto: Redportal.rs/Laguna
Prof. dr Petar Pijanović je u svom izlaganju na svečanosti istakao da knjiga Neonski bluz potvrđuje da je "živa tradicija u umetnosti ona vrednost koja se uvek obnavlja na drukčiji način":
Priče u ovoj knjizi izukrštane su u prostoru i u vremenu. Najstarija - ’Žuti šafran’ - iz starog je Rima ili doba kada se rađalo hrišćanstvo, a najmlađa je priča ’Nema hrabrosti’ iz skorijeg vremena kada se udarom NATO snaga na bivšu državu, pa i Kosovo i Metohiju, rađala nova svetska tiranija. Prostor između te 2 tačke u hronotopu umrežen je ponovo prizivanim događajima iz istorije koji oživljavaju priče o čitavim zajednicama ili sudbine ponajviše stvarnih junaka u graničnim situacijama.
Foto: Redportal.rs/Laguna
Pijanović je zaključio:
Na ukrštaju svakidašnjih istina, mašte i istorije, različitih pripovednih žanrova i postupaka nastala je zbirka ’Neonski bluz’. Sa nekoliko komentara ona priziva Andrića, a posredno i druge uzorne srpske pripovedače - od Lazarevića, Matavulja i Stankovića do Kiša, Pekića, Pavića i Dragoslava Mihailovića. Najboljim pripovetkama u svojoj knjizi, pre svega onima pod naslovom ’Duboko i hladno’, ’Žuti šafran’, ’Neonski bluz’ i ’D’Artanjanova smrt’, pisac Dejan Stojiljković pridružuje se ovim majstorima proznih veština.
Foto: Redportal.rs/Laguna
Dejan Stojiljković je prilikom primanja nagrade istakao da je počastvovan što je dobitnik nagrade koja nosi ime njegovog omiljenog domaćeg pisca:
Nadahnuće ne bira gde će vas strefiti. Priča dolazi sama od sebe i zuji u vašoj glavi dok ne izađe napolje kao počela iz košnice. Priča traži da bude ispričana. Tako je oduvek. I na nama pripovedačima je da joj ugodimo, neko sa manje, neko sa više veštine. Ključ za tu bravu na vratima iza kojih čeka priča zove se talenat. Poznavao sam i poznajem mnogo dobrih pripovedača. Mnogi od njih uopšte nisu pisci. Ali umeju da vas omađijaju svojim pripovedanjem. Svi ćemo umreti, dakako, ali priča? Ona traje večno. Mnogi su primetili a neki i zameraju što koristim istorijske ličnosti u svojim izmišljenim pričama i često se poigravam njima. Ali baš kao što je to nekada rekao Aristotel, nije na nama da pišemo šta je i kako bilo - već šta je moglo biti.
IZVOR: IG / @dejanstojiljkovic018
Autor: redportal.rs
