Ovo je priča o psu koji je pokazao da ljubav između životinje i čoveka često prevazilazi ljubav između čoveka i čoveka. Početkom 19. veka u štenari manastira Sveti Bernard u Švajcarskoj došlo je na svet štene koje će postati poznato širom sveta. Dali su mu ime Bari.
Tokom svog razvitka Bari je bio dresiran za spašavanje ljudi zavejanih u snežnim lavinama. Prvi čovek kojeg je Bari sam spasio bio je jedan putnik 1810. godine. Za 10 godina spasio je 40 ljudskih života. U manastiru su puštali Barija da sam ode u planinu i pronađe izgubljenog čoveka, a zatim ga dovede do manastira gde ga smeste u manastirsku bolnicu.
Bari je umro tako što je pronašao jednog čoveka u snegu zavejanog i brzo počeo da ga otkopava. Čovek se uplašio i kroz zamućenost svesti uplašio se da ga je napao vuk. Zario je Bariju nož u vrat. To je bio poslednji čovek kojeg je Bari spasio. Pošao je za psom oslanjajući se na njegova široka leđa. Došli su do bolnice i tada je Bari, na izmaku snage, zbog velikog gubitka krvi, pao kraj putnikovih nogu.
Posle nekoliko sati, podlegao je rani koju mu je zadao čovek koga je spasao. Putnik, čijim imenom se završava lista ljudi koje je Bari spasio, dugo je plakao nad beživotnim telom svog spasioca. Umro je tiho kao da je zaspao, kao mnogi alpinisti koji nisu imali sreće da ih Bari nađe i spase.
Telo ovog plemenitog psa i prijatelja ljudi je preparirano i nalazi se u prirodnjačkom muzeju u Bernu. Na groblju Per la Sez pored Pariza nalazi se veliki mermerni spomenik bernardincu Bariju, prijatelju ljudi.
Barijev spomenik se nalazi na otoku Ravaz kod Asmira, u neposrednoj blizini Pariza, Francuska, na psećem groblju. Bari je bio jedan od poslednjih predstavnika jedne rase za koju do tada još nije bilo dato jedinstveno ime. Nazivani su najčešće sveti psi, a od 1865. godine je prvi put u upotrebi ime bernardinac.
Najpoznatije spasavanje Barija bio je jedan dečak zarobljen u snegu i ledu. Bari je došao do njega, grejao ga i držao budnim dok nije stigla pomoć. Pošto nisu mogli da se probiju do njih, Bari je dečaka vukao kroz uzak prolaz kako bi došli do spasilaca.
Nakon njegove smrti u manastiru uvek postoji jedan pas koji nosi njegovo ime. To je tradicija i do danas.
IZVOR: IG / @moj_prijatelj_pas
Autor: redportal.rs
