Nelegalno prodavanje arheoloških umetnina je jedno od najbrže rastućih kriminalnih grana u Srbiji
Kako prenosi portal Mondo, nakon što pljačkaši dođu do predmeta sa nalazišta na lokalitetima u Srbiji, "arheološka mafija" prodaje ih na crnom tržištu u inostranstvu po vrtoglavim cenama koje dostižu i po pola miliona evra po predmetu...
K. L. magistar arheologije i kustos muzeja u Beogradu navodi da u Srbiji postoji oko 200 arheoloških nalazišta koja su zaštićena, od čega se manji deo ubraja u kulturno dobro od velikog značaja. Kako ona navodi:
Zakonom je zabranjeno neovlašćeno izvođenje arheoloških radova, za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora. Ipak, lokacije nalazišta su javne i nažalost nije retkost da dođe do zloupotrebe i krađe. Mesta gde se nalaze iskopine često su nezaštićena i neobezbeđena. To ih čini lakom metom za kriminalce koji zarađuju ogroman novac na ovaj način. Trgovina arheološkim predmetima jedna je od najprofitabilnijih vrsta kriminala, odmah posle trgovine oružjem, ljudima i drogom, iako se u javnosti o tome malo govori.
Kako navodi anonimni arheolog iz Beograda, ovakve krađe se mnogo teže otkrivaju od onih koje se počine u muzejima, budući da se predmeti sa nalazišta kradu ili preprodaju pre bilo kakvih informacija o njima:
Teško je dokazati da je neko sa nalazišta uzeo predmet za koji arheolozi nisu ni stigli da utvrde poreklo, vrednost, period niti da naprave dokument. Krađe na nalazištima u Srbiji se izvode na različite načine. Umetnine mogu da kradu kriminalne grupe ili pojedinci koji imaju dogovor sa arheologom ili radnikom sa nalazišta. Prvo dobijaju informacije, nakon čega organizuju noćno kopanje.
Veliki broj ilegalnih trgovaca opremljen je detektorima za metal, dinamitom i građevinskim mašinama:
Dešava se da imaju bolju opremu nego arheolozi, više znanja o nalazištu i tačno znaju šta traže i gde da kopaju. Dobro su obavešteni, angažuju radnike i kopače, zatim preduhitre arheloge koji rade za državne institucije. Tako smo u neprestanom gubitku, jer ostajemo bez vrednih istorijskih predmeta i saznanja. Naši predmeti prodaju se kupcima na aukcijama u Austriji i Nemačkoj, umesto da ostanu u zemlji. Dešava se da se predmeti legalno iskopaju, ali nakon toga budu ukradeni i prodati, nakon čega se pojavljuju na aukcijama u inostranstvu.
Osim ovakvih organizovanih krađa, nije retkost ni da meštani pojedinih mesta u Sremu, Valjevu, Smederevu, Ćupriji i Paraćinu gde postoje lokaliteti otkriju vredan nalaz u svom dvorištu. Kako navode:
Često se neki od ovih ljudi pojave u muzeju, kako bi im kustos dao procenu vrednosti predmeta, za koji tvrde da su nasledili od babe ili dede. Kada čuju koliko muzej nudi da im plati, kažu da će razmisliti i nikada se više ne pojave. Za to vreme nađu kupca koji im da ogroman novac. Tako je čovek iz okoline Valjeva nedavno pronašao 40 kilograma rimskog novca, koji je prodao za 20.000 evra, a vrednost novčića je bila 100.000 evra. Mnogi od njih nadaju se da će opet pronaći skriveni ćup sa blagom i nastavljaju da kopaju, ne shvatajući da se nalaze u leglu kriminala.
Zbog ovakvih slučajeva, meštani pojedinih sela su sami nabavili kataloge arheološkoh predmeta i detektore za metal, kako bi odmah znali šta su pronašli:
Dešava se da pronađu predmete, novac, posuđe iz perioda neolita, kao i antičke i srednjovekovne predmete. Kada se to desi, nađu kupca i obično se zadovolje sumom od 50.000 do 100.000 evra i predmet prodaju anonimnom kupcu. On to zatim nosi u Nemačku i Austriju, gde su cene mnogo više i na aukcijama se takvi predmeti prodaju za milion ili dva miliona evra.
Međutim, često veoma vredni arheološki predmeti završavaju kod onih koji ne znaju njihovu pravu vrednost, pa se onda predmeti prodaju na pijacama:
Dešavalo se čak i da meštani sela koja se nalaze u blizini velikih lokaliteta iskopaju ili pronađu nešto vredno, ali ne prepoznaju o čemu se radi ii materijal iskoriste za gradnju kuća. Kada se zbog krađe pozove policija, ni ona često nije obučena da prepozna ove predmete i njihovu vrednost. Tako se potpuno uništavaju predmeti od velike istorijske i finasijske vrednosti.
Autor: mondo.rs
