Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Badnji dan, praznik koji se praznuje uoči Božića. Na ovaj dan posti i onaj ko ne posti ceo post. Sa radošću se dočekuje rođenje sina Božijeg.
Badnjak predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio, takođe, ovo drvo je i kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Ujutru pre izlaska sunca, domaćin i stariji sin odlaze u šumu po Badnjak. U nekim krajevima se seče jedan Badnjak, negde dva ili tri, a negde onoliko koliko ima muškaraca u kući.
Pri seči Badnjaka drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, već se navlače rukavice i gleda se da se drvo obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno. Drvo se zaseca na istočnu stranu jer se očekuje da na tu stranu padne. Istočna strana je odabrana jer sunce izlazi na istoku, a pri ulasku u pravoslavnu crvku oltarski deo se nalazi na istoku.
IZVOR: YT / Megafon
Pri povratku domaćina iz šume, Badnjak se oslanja na kućni zid, a kada padne mrak Badnjak se unosi u kuću i stavlja na ognjište. Pri samom ulasku u kuću sa Badnjakom domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići, potom se obilaze svi uglovi doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima.
Badnji ručak ili večera su posni, ali treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Za jelo se sprema riba, pasulj, krompir salata i druga posna jela. Svaki kraj ima neko svoje specifično posno jelo.
Običaj je da se posvađani ljudi pomire i zaborave sve nesuglasice, tačnije, oproste jedni drugima, što i jeste jedna od hrišćanskih vrlina.
IZVOR: YT / Reflektor
Autor: Redportal.rs
