Nemačku i Srbiju veže blisko partnerstvo. Društvena i kulturna razmena je veoma raznolika, naši ekonomski odnosi su nastavili da se intenziviraju. I naši politički odnosi su se ove godine razvijali pozitivno. Mnogobrojne posete visokog ranga iz Nemačke – od ministra spoljnih poslova Masa i potpredsednice Bundestaga Rot do savezne kancelarke Merkel – samo su najvidljivi odraz politički intenzivne godine, prenosi Blic.
Glavni cilj naših odnosa je pružanje podrške evropskim integracijama Srbije. Ostaće to tako i pod saveznim kancelarom Šolcem. To podrazumeva, pre svega, podršku i kritično praćenje potrebnih reformi na koje se Srbija obavezala u okviru pristupnih pregovora, kao i procesa normalizacije odnosa sa Kosovom. Po našem uverenju, posebno relevantne su reforme kojima se poboljšavaju vladavina prava i demokratija u Srbiji, tj. pitanja kao što su nezavisnost pravosuđa i medija ili borba protiv korupcije. U mnogim od navedenih oblasti pred Srbijom su još veliki izazovi, ali u poslednje vreme je bilo i napretka.
REFORMA PRAVOSUĐA
Reforma u oblasti pravosuđa o kojoj će građani Srbije glasati 16. januara na referendumu, po meni je veoma važan napredak. Dovešće do jačanja nezavisnosti pravosuđa. Pozitivno treba posmatrati, takođe, i te kako transparentan proces u okviru kojeg su izrađeni odgovarajući nacrti zakona i u kojem su mogli učestvovati zainteresovani stručnjaci. Ovo potvrđuju svi eksperti sa kojima razgovaramo, kao i nadležno međunarodno telo, Venecijanska komisija.
Dozvolite da budem jasan: Da nije pokrenuta ova reforma, ne bi bilo moguće otvaranje klastera, tj. četiri povezana poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU ovog decembra. Na referendumu 16. januara reč je isključivo o reformi u oblasti pravosuđa, ni o čemu drugom, a ovom reformom će Srbija napredovati na putu ka EU. Ubedljivo „da“ bi 16. januara bilo veoma važno.
Otvoren je klaster koji je sa svojim temama – životna sredina, klimatske promene i energetika, saobraćaj – posebno značajan za Srbiju, a i za EU. Otvaranje tog klastera olakšava pružanje podrške Srbiji da napreduje na putu ka klimatskoj neutralnosti, odnosno da sprovede u delo tzv. zelenu agendu, čiji je cilj da se sve više smanjuju opterećenja za klimu i životnu sredinu koja prouzrokuju naše države, te da se one na kraju pretvore u „klimatski neutralne“. Za Srbiju je, pre svega, važno da se smanji velika zavisnost od uglja čiji je dosadašnji udeo u proizvodnji električne energije oko 68%, čime bi se znatno smanjile emisije CO2. Istovremeno, Srbija je jako pogođena štetom koju prouzrokuje klimatska kriza: Prema procenama, ona iznosi sedam milijardi evra od 2000. godine. Očigledno je i mnogo građana i građanki zabrinuto zbog ekoloških tema.
ŽIVOTNA SREDINA
Ponekad čujem da zemlja poput Srbije sebi ne može priuštiti zaštitu klime i životne sredine. To je pogrešno. Zaštita životne sredine stvara nova radna mesta i inteligentan rast. U tom kontekstu bih naveo bih novu toplanu u Priboju koja radi 100% na biomasu ili savremeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu koje solarno suši mulj, a nastali gasovi koristi za proizvodnju električne energije, dok sušeni mulj služi za loženje peći u lokalnoj cementari. Ovo su primeri projekata finansiranih u okviru nemačko-srpske razvojne saradnje.
Velika mi je nada da ću, nakon dve godine koje je obeležila pandemija izazvana korona virusom, u 2022. godini ponovo biti u mogućnosti da više putujem i obilazim takve projekte svugde po Srbiji. Pandemija još nije prevaziđena, ali svi učimo da živimo sa njom. U borbi protiv virusa je, bez sumnje, igru menjala raspoloživost vakcina. Ponosan sam da takav važan doprinos daje vakcina koju je firma Bajontek (Biontech) razvila u Nemačkoj, a koja je u Srbiji poznata pod nazivom svog međunarodnog partnera Fajzera (Pfizer). Stoga se nadam da će se i u Srbiji što više ljudi vakcinisati. Uspešna kampanja vakcinacije je najznačajniji element za što veću normalizaciju naše svakodnevice.
Znam koliko su bliski i međuljudski odnosi građana i građanki Nemačke i Srbije. Mnogo ljudi poreklom iz Srbije su u Nemačkoj našli novu domovinu, a istovremeno osećaju vezanost za Srbiju. Stoga znam da je ove godine za mnogo porodica čiji su članovi žive raštrkani između naše dve zemlje lep poklon za Božić to što je Nemačka mogla da skine Srbiju sa liste zemalja visokog rizika od zaraze korona virusom. Pre toga su putovanja bila moguća samo uz ograničenja, sada su lični susreti povodom Nove godine i Božića opet jednostavniji. I to je, na kraju krajeva, suština Božića! Želim nam svima srećne praznike i dobar početak 2022. godine!
AUTOBUS udario u most, 5 OSOBA POGINULO
Drač: U kontejneru sa bananama 119 KILOGRAMA KOKAINA
Autor: Blic
