Srpska pravoslavna crkva od osamostaljenja 1219. do danas je zajedno sa narodom prošla svu golgotu. Po padu srpske države u turske ruke i gubitka državnog vladara tu ulogu su preuzeli srpski patrijarsi. Nisu se bojali ni turskih domazda ni smrti, hrabro su vodili narod sa teritorije na teritoriju samo da narod biološki opstane.

Srpska crkva je tek po oslobađanju od Turaka povratila ugled i čast koji je imala pre pada Srbije. Ovakvo uređenje Srpske pravoslavne crkve, koje je nama poznato, aktuelno je tek od 1920. Način izbora patriajrha tada je uređen tako što je patrijarh biran većinom glasova na saboru. Na ovaj način je 1920-1958. birano 5 poglavara srpske crkve: Dimitrije, Varnava, Gavrilo, Vikentije i German.

Po završetku Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast SPC gubi svoj društveni status, a sveštenici i monasi su ubijani i maltretirani. Pošto su vladike i episkopi videli da sve vodi ka želji da vlast bira njima podobnog patrijarha, rešili su da ih preduhitre. Patrijarh German je zakazao vanredni sabor 1967, pa su donesena nova pravila i tako onemogućeno komunističkim vlastima da odlučuju.

Odlučeno je da se patrijarh bira na saboru na kom mora biti prisutno najmanje 2/3 episkopa. Patrijarh se bira tajnim glasanjem, a u uži krug ulaze apsolutnom većinom trojica kandidata. Kada se dobiju imena trojice kandidata, ona se stavljaju u zapečaćene koverte. Odlazi se u kapelu i prizivanjem Svetog duha u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog, međutim, ovog puta će se to raditi u hramu Svetog Save, zatim, najstariji iguman promeša koverte, izvuče jednu i predaje je predsedavajućem sabora, koji je otvara i čita ime novog patrijarha.

IZVOR: YT / B92

Autor: redportal.rs