Milan Gurović je bivši košarkaš i reprezentativac Srbije. Nema čoveka u Srbiji koji se na pominjanje Gurovića ne seti čuvene utakmice u Indijanapolisu protiv reprezentacije SAD i kasnije titule šampiona sveta. 🏀🏆
Gurović se i danas bavi košarkom, osnovao je košarkašku akademiju i svoj klub. Napravio je i svoju halu u kojoj radi sa mladim igračima. Bili smo u poseti Milanu Guroviću, u novoizgrađenoj košarkaškoj sali, sa kojim smo razgovarali o njegovoj karijeri, Indijanapolisu, budućnosti naše košarke sa Pešićem kao selektorom ali i o razvoju mladih igrača i poslu kojim se sada bavi.
U veoma prijatnom razgovoru Milan je za Redportal otkrio i svoje dalje planove, ali i objasnio koliko je sport važan za odrastanje svakog deteta. Pre nego krenemo u uzbudljivu priču imate priliku da zavirite u Gurovićev trening centar koji izgleda zaista impozantno i u kom svoje utakmice igra KK Real:
Kako si započeo svoje prve košarkaške korake?
To je bilo davno. Rođen sam kao podstanar u Novom Sadu, bilo mi je možda 12 godina. Pokojni otac je voleo da gleda političke emisije, a s obzirom da smo imali jedan TV, što je mene smaralo, i nismo smeli da prebacimo da gledamo nešto drugo 😂... U tom periodu sam sa nekoliko drugara trenirao kung fu, što nije bilo tako loše. Međutim, tada sam već počeo da rastem i bio sam viši od drugara.
Jedne subote ćale nešto nije bio kod kuće i ja prebacim kanal i naletim na utakmicu Partizana i Cibone, čini mi se. I to je moj prvi kontakt sa košarkom. Ne sećam se rezultata 😁, ali mi se jako dopalo. Mami sam rekao da mi nađe klub.
Mama je imala veliku ulogu u prvim koracima u košarci 🥰
Mama je našla klub, čini mi se da se zvao KK „Sloga“. Otišao sam na 2 treninga i meni se nije svidelo. Rekao sam mami da ovo ne valja i da želim bolji klub. Od drugara sam saznao za klub „Naftagas promet“, koji je tada igrao drugu ligu Jugoslavije. Tadašnja prva liga Jugoslavije bila je jača nego današnja ABA liga, jer nije moglo da se ide iz države pre 27. godine, tako da je kvalitet ostajao ovde.
Tada sam došao u klub i sa 15 godina sam dobio poziv da uđem u prvi tim. To je za mene bio šok jer sam odjednom krenuo da treniram i igram sa ljudima od po 30 godina. Taj klub ima posebno mesto u mom srcu.
Kao vrlo mlad si otišao u inostranstvo. Kako je to uticalo na tvoju karijeru i na život uopšte?
Preko noći sam postao svoj čovek. Imao sam nepunih 17 godina kada sam za prvi tim igrao neku utakmicu kada su me treneri Branislav Petrić i Dragan Kecojević ubacili da igram. Dao sam jedno 20 poena, čak je i mama moja gledala 😁. Posle utakmice me je sačekao jedan Grk i pitao me je da li bih hteo da odem u Grčku, u Olimpijakos 😁. Ali pošto sam bio maloletan, roditelji su odlučivali, pa je sutradan došao kod nas kući. U toj situaciji je moja mama odlučivala, i naravno nije se složila da idem. Plakao sam zato što me nije pustila...
Sutradan me je pustila. I danas mi kaže da je morala tako da odluči jer bi je grizla savest da to nije uradila. Bio sam na probi, ali ne u Olimpijakosu, već u Peristeri. 😅 Što je bilo dobro jer mi je trener bio legendarni Kostas Politis, koji je sa Grčkom bio šampion Evrope 1987. godine i pored koga sam se razvio kao igrač.
Moram da spomenem svog trenera koji me je naučio prvim koracima, a to je Zoran Trivan, koji je trenutno u Varšavi. On je najzaslužniji za moje početke.
Kako je izgledalo gledati utakmicu u Indijanapolisu protiv Amera, dobiti šansu i uraditi nešto onako čudesno? 🏀🏀🏀🏀
Znate kako, mislim da je to bio poklon od Boga. Verujem da kada radiš 100% i kada si posvećen svom poslu, da ti se mora vratiti. Isto tako ako ne radiš, neće ti se vratiti. Slagao bih kada bih rekao da su trojke bile iz nekih izgrađenih akcija, to se tako namestilo.
Bilo je samo ih šutni 🤣.
Sećam se tih priprema jer godinu dana ranije nisam otišao na Olimpijske igre i bio sam jako razočaran. Sećam se da sam bio na nekoj svadbi i da sam se pojavio na tom prvom sastanku u odelu, gde je bilo nas 50-60. Bio sam spreman za svadbu 😎.
Nisam verovao da ću biti izabran u 12 igrača. Imali smo sastanak od 2 sata pa pauzu sat vremena pa još 2 sata. Međutim, posle prva 2 sata ja sam se vratio na svadbu 😁. Ipak, uveče na svadbi mene zove Svetislav Pešić da me pita zašto nisam bio na drugom delu sastanka. Tako sam video da računa na mene. Zvao me je da idem odmah na razgovor sa njim. Sedeli smo u jednom kafiću na Dorćolu i tu mi je rekao da računa na mene.
Gurović se potom vratio na pripreme za Indijanapolis:
Igrali smo neke prijateljske i ja sam bio u nekoj krizi, nije me hteo šut nikako. Pešić me je onda sklonio sa strane i rekao da ću dati kad bude bilo potrebno. I tako se ispostavilo 😁.
Svetislav Pešić je i sada selektor. Kakav je sada u odnosu na pre 20 godina? Koliko Srbija sada može sa njim na klupi? 🤔
Videli smo se prošle nedelje, i mnogo je bolji nego što je bio. Ima još uvek onu ludačku energiju i ne bi prihvatio funkciju da ne veruje u sebe. O njegovim trenerskim i ljudskim kvalitetima ne treba pričati. Mislim da može da vrati taj kult reprezentacije. Ali treba spomenuti i Saleta Đorđevića, koji je doneo medalje Srbiji. Malo smo nezahvalni što se toga tiče.
Ali mi uvek očekujemo to zlato i uvek se upoređujemo sa Amerima.
Porediti nas i Amere je nenormalna razlika. Oni imaju verovatno registrovanih košarkaša koliko mi stanovnika. Ranije smo imali 3 sile, Sovjetski Savez, Ameriku i nas, ostali nisu bili na tom nivou. Sada je druga priča jer svi ulažu i sada je mnogo teže da osvojiš jer svi igraju košarku. A mi više nismo Jugoslavija nego smo Srbija.
Kakve igrače imamo – i te kako možemo da pomrsimo konce mnogima, ali pod uslovom da dođu najbolji.
Srbija ima najboljeg igrača sveta, navikao nas je Jokić da bude najbolji. 🃏
Jeste nas navikao na ludačke brojke! Jokić je jedan od najboljih košarkaša u istoriji. Njegovo prisustvo bi nam mnogo značilo jer je superstar i sa velikim respektom kod sudija. Mislim da će Kari Pešić uspeti da „nagovori“ Jokića da igra, i mislim da je Jokić super momak i da će igrati.
Igra mnogo Jokić u toku sezone, ne opravdavam ga, ali treba biti u njegovoj koži, pa pričati. Ajmo opet da uzmemo zlato! 😁 Da vratimo taj kult, da osvajamo zlata, da se deca ugledaju na Jokića, Bogdana, Bjelicu...
Ko ti je bio omiljeni saigrač iz Indijanapolisa?
Svi smo bili jedna dobra grupa, ali moram da kažem Dejan Bodiroga jer on mene uvek hvali 🤣🤣🤣. Čovek je sam okrenuo protiv Argentine, bio je u fazonu 'dajte mi loptu i pomerite se' 😎. Čovek je fenomen! Mislim da je on naš najbolji igrač u poslednjih 30 godina. Držao je atmosferu pored Divca 😂.
Jeste napravili neku smicalicu Kariju Pešiću? 🤣
Ima ona priča o Redžiju Mileru. Kari je meni ceo dan pre te utakmice pričao da ću početi i da ću čuvati Milera, mislim da mi je to rekao jedno 300.000 puta 😁. Kari ima tu naviku kada je jako nervozan, da razvlači žvaku. Kada je malo nervozan, malo je razvlači, a kada je mnogo nervozan, više je razvlači. Tako si mogao da znaš koliko je nervozan 😂.
Prilazi meni pred utakmicu i pita me: „Šta ćemo da uradimo?“ Rekao sam mu da ćemo ih razbiti! On je zastao i pitao me jesam li siguran. Rekoh mu 100%, on je vratio tu žvaku, rekao: „Svašta“ i prošao pored mene 😂😂😂.
Posle utakmice smo se veselili 🥳.
Na koji trenutak karijere si najponosniji? 🏆
Sigurno igranje za reprezentaciju. Zlata na svetskom i evropskom, to je nešto što je neprocenjivo. Igranje za reprezentaciju treba da bude svetinja, ponos i čast. E sad kako je ko vaspitan, te stvari idu iz kuće, odatle osećaš pripadnost narodu i državi. Mogao sam da igram i za Grčku, ali znam da to ne bi bilo to.
Nakon košarkaške karijere oprobao si se u trenerskim vodama. Kako to izgleda?
Ja to volim! Neki moji saigrači iz reprezentacije su otišli u ugostiteljstvo, neko u savez, neki proizvode voće, na primer, Peđa Drobnjak. Ja ne mogu bez košarke, zavisnik sam od nje i želim sve što sam naučio da prenesem na decu. Na terenu se osećam kao riba u vodi. Fantastično se osećam kad gledam kako klinci napreduju. Jer klinci se ovde mentalno razvijaju, i treba da nauče da veruju u sebe.
Koliko se sve razlikuje kada si ti kretao da treniraš i sada kada treniraš klince?
Ovo je nebo i zemlja! Ako pratimo Evroligu, to su 3 utakmice nedeljno, košarka je sada biznis. Mnogo se ubrzala, promenila su se pravila, i tek će se menjati. Drugačiji je pristup, danas se treneri mnogo više posvećuju tom individualnom treningu. Moram da spomenem i da se pohvalim da u akademiji imamo, pored mene, još 2 trenera, a to su: Nenad Đorić i Dušan Jelić.
Moram da spomenem i saradnju sa profesorom Duškom Ilićem, koji je radio sa Đokovićem i Milicom Mandić. Klinci iz akademije ulaze u njegov program rada u teretani, zaštite od povreda, vođenje računa o ishrani, jer je ona veoma veoma bitna u razvoju igača. Sve je postalo ozbiljna nauka.
Ovako izgleda trening centar:
Kamp je opremljen najsavremenijom tehnologijom:
Najavio si novi projekat sa Nemanjom Blažićem. O čemu se radi?
Triki je moj veliki prijatelj i momak koji propagira zdrav život i košarku i mislim da radi odličan posao. Jer postoje oni koji loše utiču na decu, to vidim po njihovom ponašanju, i ovde to pokušavamo da ispravimo. Kod mene je zabranjeno unošenje telefona na trening. Jer kad se uđe u halu, fokus treba da bude samo na košarci. Roditelji su zadovoljni i to je bitno.
Košarkaška akademija još uvek nije proslavila 1. rođendan, a već smo poslali decu na koledž, neki će otići na univerzitet. Sve što roditelji ulažu sada u decu vratiće im se duplo, jer će deca naučiti jezike i završiti fakultete.
Koliko se roditelji danas mešaju u karijeru dece?
Kod mene je roditeljima zabranjeno mešanje. Sede ovde u kafiću i piju kafu, zabranjen im je ulazak u halu. O stvarima oko treninga i košarke ne dozvoljavam mešanje, a o drugim stvarima možemo da pričamo. Jer ima roditelja koji su bolji poznavaoci košarke od Željka Obradovića 😂.
U sali ima i nekih veoma interesantnih motivacionih citata 💪🏻🤣:
Željko se vratio u Partizan. Šta misliš o tome što radi u Partizanu?
Šta reći o Željku Obradoviću? Mogao je da radi u bilo kom klubu i da zarađuje mnogo više. Mislim da je presudio njegov patriotizam i ljubav prema Partizanu i generalno prema srpskoj košarci, kao i da svojim autoritetom i znanjem podstakne mnoge klince da krenu da treniraju. Igrači koji su kod njega imaju veliku privilegiju da upijaju njegovo znanje. Kapa dole za njega.
Tu je i Dejan Radonjić, koji je u Zvezdi vrhunski i mislim da svi naši treneri mogu da daju dosta toga našoj košarci. Pa i Kari Pešić. Mnogi košarkaški centri su ugašeni i bojim se da se naša košarka ne ugasi, a ti ljudi neće to dozvoliti.
Naše košarkaške legende su se za kratko vreme vratile u Srbiju, imamo tu sreću da su naši.
Zato su i veliki! Mogli su da idu gde hoće, a oni su izabrali da se vrate i prenesu svoje znanje i na mlađe trenere. Jer je njihovo znanje neprocenjivo.
Možemo li očekivati Milana Gurovića na klupi Zvezde u nekom trenutku?
Ne, ne. Završio sam trenerski posao u tom smislu 😁. Trenerski posao je pun rizika, moraš da budeš hrabar i donekle lud. Jesam i jedno i drugo, ali ne bih mogao da podnesem da dobijem otkaz. To je normalno i sastavni je deo posla, ali ne bih to podneo. A kao klinac sam i maštao da imam svoju halu i da prenosim svoje znanje, a evo danas mi se to ostvaruje.
Šta kažeš klincima na svakom treningu? Čime da se vode?
U hali imamo i neke natpise, a jedan od njih je: „Pre nego što počneš sa treningom, razmisli zašto si došao“. Ima tu još nekoliko bezobraznih citata 😂. Govorim im da svaki dan treba da budu bolji, jer ako ne nadmašiš sebe svaki dan, ne možeš da budeš šampiona. A ja primam samo šampione!
Muhamed Ali je rekao nešto čime se vodim: „Ja sam mrzeo da treniram, ali siso jedna, kad si već ušao u to a mrziš da treniraš, budi šampion do kraja.“
Nije lako, ja to znam jer sam to prošao. Znam kako se osećaju, znam kada su umorni. Ali bez bola i znoja ne možeš da uspeš. Ima mnogo momaka koji imaju jak karakter koji ih vuče napred, jer bez jakog karaktera, htenja, volje, radne etike i, naravno, bezobrazluka ne možeš. Deca treba da budu kulturna i fino vaspitana, ali na terenu moraju da budu bezobrazni 😁.
Posebno je naglasio šta smatra velikom greškom:
Gledam turnire kada se održavaju za mališane i na kraju svi učesnici dobiju medalje. Mislim da je to pogrešno jer ne može onaj ko je pobedio da dobije isto ono kao i onaj koji je izgubio. Treba poštovati fer-plej, ali onaj koji je pobedio treba da oseti to i da oseti mentalitet pobednika i da tako raste.
Fraza „važno je učestvovati a ne pobediti“ ne pije vodu uopšte! Podrazumeva se da učestvuješ, ali važno je pobediti. Nije samo tako u sportu već u životu. Jer neće svi biti košarkaši, možda neće niko ali treba da nauče da pobeđuju u životu.
Potom je zaključio:
Kad nauče kroz sport da se bore, tako će i u životu. Neko će biti direktor, neko menadžer, neko će otvoriti nešto svoje i uvek će težiti da bude bolji i da pobeđuje. To ga vuče da bude bolji!
Šta trenutno slušaš? 🎶
Volim narodnjake! 😁 Old school sam ti ja 🤣🤣🤣. Uveče slušam elektro muziku jer me to opušta pred spavanje, Dejvida Getu volim.
Koji film/seriju bi preporučio čitaocima Red portala?
Slabo gledam, ali bih svima preporučio film „Forest Gamp“. Desila mu se ta njegova nesreća, ali je upornošću i radom uspeo da uradi nešto 💪🏻.
Čime se baviš van akademije? Pored košarke, šta te ispunjava?
Volim da treniram, i dalje sam u formi. Volim da pecam, to me smiruje. Sa ocem i bratom sam išao, ali danas ne stižem. Ali vratim ribu, nekako mi je žao.
Poruka za sve čitaoce Red portala?
Budite uporni, slušajte roditelje 😍. Budite istrajni i verujte u svoje snove jer ako verujete, to će se i ostvariti. Mašta može svašta!
Novi DABL-DABL NIKOLE JOKIĆA 🏀
BOGDAN se vratio na parket i DOMINIRAO! 💪🏻🏀
Pešić: PIKSI pozove i SVI DOĐU, a ja?
Autor: redportal.rs