Istraživači su zaključili da je drevno stvorenje živelo milionima godina ranije nego što se verovalo, što znači da su hobotnice nastale pre ere dinosaurusa.
Fosil ima širinu od 12 centimetara i nastavke sa ostacima 10 ekstremiteta (savremene hobotnice ih imaju osam). Smatra se da je ova žvotinja naseljavala plitke tropske zalive.
- Veoma je retko pronaći fosile mekog tkiva, osim na nekoliko mesta - rekao je Majk Vekione, zoolog iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije Smitsonijan koji nije bio uključen u studiju. "Ovo je veoma uzbudljivo otkriće. To potiskuje njihovo poreklo vremenski mnogo dalje nego što se ranije znalo".
Uzorak je otkriven u krečnjačkoj formaciji Bir galč u Montani i doniran je Kraljevskom muzeju Ontarija u Kanadi 1988. godine. Ipak, fosil je decenijama bio smešten u posebnom odeljku, čekajući da naučnici prouče najpre fosile ajkula i ostale nalaze sa iste lokacije. Kada su počeli analizu, paleontolozi su primetili 10 sićušnih udova obloženih krečnjakom.
- Dobro očuvani fosil takođe pokazuje tragove rezervoara sa mastilom, koji je verovatno korišćen za izbacivanje tamne tečnosti, u cilju zaštite od predatora, što hobotnice i danas čine - rekao je Kristofer Velen, paleontolog i saradnik američkog Muzeja istorije prirode, autor studije objavljene u časopisu Nature Communications.
Stvorenje je utvrđeni predak i modernih hobotnica i lignji. Prethodno pronađeni fosili najstarijeg poznatog pretka ovih životinja stari su, procenjuju naučnici, oko 240.000.000 godina. Inače, istraživači su fosil nazvali Sillipsimopodi Bideni, po predsedniku Džou Bajdenu.
Dodik na saslušanju u Tužilaštvu BiH
Autor: redportal.rs