Tekst ovog solo komada, osim koreografa, potpisuju još troje autora – Kjara Bersani, Azura d’Agostino i Vendi Hjuston

Italijanska predstava Najlepši pozdravi koreografa i izvođača Marka d’Agostina iz Bolonje biće izvedena sutra veče u Bitef teatru u okviru 19. Beogradskog festivala igre.

Tekst ovog solo igračkog komada, osim koreografa, potpisuju još troje autora – Kjara Bersani, Azura d’Agostino i Vendi Hjuston, a projekat je posvećen čuvenom britanskom umetniku savremene igre Najdželu Černoku (1960-2012).

Kako je naveo D’Agostin u tekstu kataloga i programa svoje predstave, upoznao je Najdžela 2010. godine i odmah krenuo da sarađuje sa njim.

IZVOR: YT / Marco D'Agostin

- Taj susret sa njim je ucrtao jasnu odrednicu u mom razumevanju performansa. Upotreba igre je postala scenski horizont bezbrojnih mogućnosti - naveo je italijanski umetnik.

Scensko delo Najlepši pozdravi je pismo koje italijanski autor piše sa zakašnjenjem od 8 godina, nekome ko više ne može da odgovori, prema njegovim navodima.

On je istakao da je istraživao prevod Otavia Fatike koji je predstavio fiktivnu prepisku između engleskog pesnika Roberta Lovela (1771-1796) i američke pesnikinje i spisateljice kratkih priča Elizabet Bišop (1911-1979), dobitnice Pulicerove nagrade 1956. godine.

Dvoje književnika su živeli u razmaku od dva veka i koreograf – igrač D’Agostin je zapisao da – pisma koja su dostavljena prekasno, ne podrazumevaju samo puko trajanje putovanja, već umesto sazvežđa, nude mlečni put sadašnjosti.

- Zato sa ovog mesta, upućujem poziv publici: zapevajmo svi zajedno o nostalgiji koja nam pripada, jer možda nismo stigli na vreme da kažemo sve šta smo želeli. U senci vremena koje protiče i pod svetlošću koju Najdžel neprestano projektuje na scenu, učinimo da ovaj uporni refren odzvanja, odmotajmo prazan list papira pred svojim očima i zapitajmo se: kako želimo da započnemo jedno nemoguće pismo, kad nam je već isteklo vreme - istakao je italijanski svestrani kreativac.

IZVOR: YT / Teatro Comunale Città di Vicenza

Pismo je napisala spomenuta Vendi Hjuston, a nikada nije poslala njenom prijatelju i kolegi Najdželu Černoku, samo nekoliko dana pre nego što je umro u avgustu 2012. sa svega 52 godine.

- Najdžel Černok je bio sjajan zabavljač. Njegov ples je imao očajničku oštrinu, visio je na ivici ponora. U očima onih koji su ga poznavali, oličavao je mogućnost da se sve može desiti i eksplodirati na sceni - naglasio je Marko D’Agostin.

Svetska premijera jednočasovnog solo komada Najlepši pozdravi je izvedena tokom pandemije 2020. godine u prostoru Julidans u Amsterdamu.

Najdžel Černok je bio rođen u Mančesteru, studirao je u Kraljevskom velškom koledžu Muzike i Drame u Kardifu, da bi kasnije otišao u Londonsku školu savremenog plesa (1981), a kasnije ga je put odveo u velike igračke kompanije.

Poznat je po važnoj trupi DV8 Fizički teatar koju je osnovao 1993. godine, a nakon odlaska iz te grupe, kreirao je istaknute solo projekte – Human Being, Hell Bent, Original Sin, Resurrection and Frank, koji su pružili tematiku – ljubavi, usamljenosti, nihilizma i iskupljenja.

Stvorio je i trupu Nigel Charnock + Company 1995. godine, ali je nastavio da postavlja komade drugih kompanija širom Velike Britanije i inostranstva.

Dramaturške savete predstavi iz Bolonje o ovom britanskom umetniku su dali – Kjara Bersani, Klaudio Ćiri, Alesandro Skjaroni, a konsultanti za istoriju su – Roberto Kasaroto i Arhiva Najdžel Černok.

- Neprekidni vatromet umeća.“Najlepši pozdravi“ viđeni na premijeri, već imaju sve kvalitete da donesu uspeh - reči su hvale u svetskim medijima o predstavi.

Marko d’Agostin je italijanski umetnik u oblasti igre i performansa i njegov rad istražuje ulogu i funkciju sećanja, gde je težište na odnosu između izvođača i gledaoca.

Sarađivao je kao igrač sa mnogim svetskim koreografima – Jasmin Goder, Rozmari Bačer, Vendi Hjuston i Emio Greko, i trupama – Klaudije Kasteluči, Rafaela Sancija, Alesandra Šaronija, Liz Santoro, Iris Erez, Tabee Martin.

Autor: Tanjug