U jesen 1915. godine, srpska vojska je bila prinuđena da odstupi pred nadmoćnijim neprijateljem i preko Albanije potraži spas u Grčkoj.
Iako daleko od otadžbine, svojih kuća i porodica, srpski vojnici nisu zaboravljali praznike i običaje iz svojih krajeva. Tako su nastavili da proslavljaju Badnje veče, Božić, Vaskrs i krsne slave.
Zabeležene su posebne svečanosti priređivane za Vaskrs. Regent Aleksandar Karađorđević bi najpre izvršio smotru postrojenih trupa, a zatim ih pozdravio sa tradicionalnim usklikom Hristos vaskrse, na šta mu je cela vojska odgovarala sa Vaistinu vaskrse.
Uz redovno sledovanje, vojnici bi dobilaji i vaskršnja jaja.
Srpske novine, službeni list Kraljevine Srbije koji je nastavio da izlazi, donosile bi regentovu poruku vojsci, ali su objavile i pismo jednog srpskog vojnika napisano na Vaskrs:
Budi nam zdrava i lepa zemljo, i mučeni narode, a nadaj se svom Vaskrsenju. Tvoja istorija je povesnica jada, tvoja polja to su grobnice tvoje dece, sinova muke i žrtava dužnosti. Ako ima pravde i Boga, ti ćeš biti slobodna jednog dana i tvoji sinovi vratiće ti se kažnjeni i namučeni, ali sa još više ljubavi prema tebi.
Autor: redportal.rs
