Granate su razorile položaje srpskih branilaca i pretvorile ih u ruševine, ali su se vojnici i dalje držali.

Čuveni major srpske vojske Dragutin Gavrilović rođen je 25. maja 1882. u Čačku.

Vojnu gimaziju završio je 1901. Kako bi napredovao u daljoj karijeri polagao je ispite za više činove, ali nažalost pukovnik Gavrilović nije uspeo da položi generalski ispit.

Učestvovao je u svim većim bitkama od Balkanskih do Prvog svetskog rata. Vojvoda Petar Bojović je nakon proboja Solunskog fronta predložio da Gavrilović za viši čin, ali vojvoda Stepa Stepanović je odbio uz obrazloženje da je „previše mlad“. Kako su godine odmicale nije želeo da učestvuje u raznim tajnim organizacijama.

Pri odbrani Beograda 6. oktobra 1915. kada je žestokom artiljerijskom paljbom austrijskih jedinica preko Dunava. Granate su razorile položaje srpskih branilaca i pretvorile ih u ruševine, ali su se vojnici i dalje držali.

U zoni koju je držao 2. bataljon 10. kadrovskog puka kojim je komandovao major Dragutin Gavrilović i dođu do željezničkog nasipa. Karađorđeva ulica, Donji grad i okolina Kule Nebojše postali su poprište žestoke borbe tokom 6. i u jutro 7. oktobra.

Gavrilović oko 14.30 č. je sakupio svoja 3 voda, dva voda 3. bataljona i ostatke Sremskog odreda i pred kafanom Jasenicom i održao je govor.

Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, dase brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!

Vojnici nisu odustajali, borili su se onako kako im je komandant naredio, bez straha za život i sa jedinim ciljem da razbiju neprijatelja. U 8. ujutru srpski branioci su prešli na rezervne položaje u gradu, koji je bio razoren. Već 9. oktobra zaviorile su se Austrijska i Nemačka zastava na starom dvoru u Beogradu. Major Gavrilović je sa nekoliko preživelih ranjenika evakuisan.

Na Vojnoj akademiji predavao je vojnu administraciju. General Dušan Simović mu je 27. marta 1941. ponudio čin generala i mesto ministra vojske i mornarice, međutim on je to odbio uz obrazloženje da ga predlog ne interesuje i da je on vojnik.

Nakon kapitulacije u Sarajevu zarobljen i odveden u koncentracioni logor blizu Nirnberga. Iz zarobljeništva se vratio tek 1945. teško bolestan.

Umro je 19. jula 1945. otišao je iscepanoj uniformi pukovnika kraljeve vojske bez počasti.

Bio je oženjen Darinkom sa kojom je imao je sina i četiri kćerke koje su se sve udale za oficire.

IZVOR: YT / cveti007

Autor: Redportal.rs