Prema Forbsovoj listi najbogatijih sportista 2020. prvih pet su Federer, Ronaldo, Mesi, Nejmar i Lebron. Svi oni su milioneri - brend lica najvećih kompanija, nosioci multimilionskih ugovora sa više desetina različitih kompanija i to neračunajući njihove "plate" u sportu kojim se bave. Svi oni, zajedno sa svim svojim ugovorima, bonusima i dodacima, nisu ni blizu najbogatijem profesionalnom sportisti u istoriji čovečanstva - Gaju Apuliju Dioklu.
Rođen je oko 104. godine n. e. u Lamekumu u današnjoj Portugaliji, sin relativno imućnog oca koji je bio vlasnik transportne kompanije. Tu se kao mali prvi susreo sa onim čime će mu ceo život biti obeležen, kočijama.
Već sa 18 je redovno učestvovao u trkama na šampionatima u Iljerdi (današnja Katalonija) gde je za kratko vreme nabacio reputaciju ludog klinca na kočijama. Rimskim šoumenima tog perioda, uvek u potrazi za novim uzbuđenjem za Cirkus Maximus, nije promakao ovaj mladić. Ubrzo stigao je poziv za "prvu ligu", poziv za Rim.
Tamo je dobio ime "stejdž-ime" Lamekus i legenda je mogla da krene.
U Rimu toga vremena, trke kočija su bile podeljene po timovima. Isto kao danas Formula 1. Timovi su investirali u konje, vozače, jahače, kočije, smeštaj i svu prateću opremu. Postojale su 4 grupe trkačkih timova:
1. Crveni;
2. Zeleni;
3. Plavi;
4. Beli.
Diokle se prvo pridružio Belima. Oni su bili predstavnici najnižeg sloja društva i veoma popularni. Kujući sebe i svoje ime sve više u zvezde, počeo je da privlači ljude sa svih strana. Zbog toga, sobzirom da je bio prirodni fenomen sa uzdama, ubrzo su ga pozvali i Zeleni kada je imao 24, a nedugo potom i Crveni sa 27 godina.
Foto: Wikipedia.org/wikimedia commons
Iza prelaska iz Zelenih u Crvene je bio samo jedan razlog, slava i bogatstvo. Zeleni su bili ultra popularni i privlačili su najbolje trkače i stoga nedovoljan izazov za njega. U slabijim Crvenima, sa druge strane, Gaj Apulije Diokle je znao da će štrčati kao najbolji u celom timu, ostati upamćen kao najbolji Crveni svih vremena i dobiti sve finansijske benefite koji idu uz tu titulu.
Nije čekao ni trena. Kao najbolji, brzo se dao na usavršavanje svoje glume i zadovoljavanja publike na trkama. Savršeno je znao da opipa puls ushićenja mase. Mnoge pobede je postigao svojim osobenim potezom prestizanja u poslednjoj sekundi, za koji je bila potrebna velika veština i savršen tajming.
Masa je ludela, a mlađani Gaj je postao centralni događaj svake trke u kojoj je učestvovao.
Foto: Wikipedia.org/wikimedia commons
Za razliku od današnjih sportista Gaj Apulije nije zaradio svoj novac kroz sponzorstva ili reklamiranje. A ne, sav njegov novac je došao isključivo od nagrada i titula koje je osvojio tokom svoje 24 godine duge karijere.
Takmičeći se u 4.257 trka, pobedu je ostvario u 1.462 a kao drugi je završio u 1.438. Gaj Apulije Diokle je jedan od najbolje dokumentovanih istorijskih ličnosti, upravo iz razloga njegove ludačke popularnosti. Posebno u samom Rimu na najvećem šouu toga vremena - Circus Maximusu.
Sumirana zarada 24 godine pobeda, bila je neverovatnih 35.863.120 sestercija! Dovoljno novca da se nahrani celo stanovništvo Rima godinu dana (milion ljudi) i da se 6 meseci plati kompletna rimska vojska!
Prevedeno u današnji novac, sa uračunatom stopom inflacije i težinom sestercija toga doba, dobijamo cifru akumuliranog bogatstva Gaja Apulija Diokla od apsolutno astronomskih - 15 MILIJARDI DOLARA.
Gaj Apulije je, osim basnoslovnog bogatstva, ostao upamćen i po još jednoj stvari - doživeo je da se penzioniše u 42. godini što je bilo ekstremno retko. Velika većina vozača kočija je ginula u svojim kasnim dvadesetima ili je završavala svoje "karijere" kao teški invalidi.
On je kupio parče zemlje u Italiji, kod današnje Palestrine, i tu proživeo ostatak svog života u miru i tišini, podižući sina i ćerku.
"Happy End" vredan jednog holivudskog blokbastera.
Autor: Kerry Sulivan / Red portal
