Amerika ima rezerve nafte samo za 25 dana ☝

Аmerička investiciona banka Goldman Saks izašla je sa prognozom da bi brent letos mogao da košta i celih 140 dolara

Zapad i OPEK gurnuli su juče svetsko tržište nafte u stanje novog rastrojstva usled uporednih neprijatnih vesti, kako sa Zapada, tako i iz redova ključnih izvoznika iz Zaliva: Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UEA). Tako se dogodilo da je cena barela severnoatlantske nafte brent, uoči današnjeg zasedanja OPEK-a o visini proizvodnje u julu i avgustu, nastavila da raste četvrti dan zaredom. Brent je juče dostigao vrednost od 117, 9 američkih dolara (laka teksaska nafta išla je za oko 112 dolara).

Istovremeno, američka investiciona banka Goldman Saks izašla je sa prognozom da bi brent letos mogao da košta i celih 140 dolara ( vrednost koju je inače, dostigao avgusta 2008. u vreme izbijanja najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata).

Najnoviji skok cena nafte izazvao je pravi košmar, kako među vodećim potrošačima, tako i među proizvođačima nafte, počev od procene Međunarodne agencije za energiju (IEA) da najjača ekonomija sveta –Amerika, ima rezerve nafte za 25 dana. Potrošnjom od 20 miliona barela dnevno, i tempom ispuštanja nafte iz Nacionalnih rezervi SAD, američke zalihe crnog zlata na jesen će pasti na najniži nivo u poslednjih 40 godina, smatra IEA.

Odakle će sve Amerika nastojati da dopuni nacionalne rezerve nafte i kojom brzinom – za berze je nelagodno pitanje. Sa tim u vezi najavljena julska poseta američkog predsednika Džozefa Bajdena Saudijskoj Arabiji (ključnoj članici OPEK-a) dodatno dobija na težini povodom pitanja energetske bezbednosti SAD.

Istovremeno, Suhail el Mazrui, ministar energetike UEA, raspršio je u utorak, višemesečna nadanja Zapada da bi Rijad i Abu Dabi mogli brzo i osetno da povećaju proizvodnju nafte kako bi nadoknadili sankcijama "stopirane" ruske barele.

- Ujedinjeni Arapski Emirati već sada proizvode (oko 3,168 miliona barela dnevno), odnosno blizu maksimuma kapaciteta - poručio je El Mazrui na energetskom samitu u Jordanu.

Iz susedstva, Rijad je istovremeno poručio da bi mogao da odvrne petroslavine za još 140.000–170.000 barela dnevno, u predstojećim letnjim mesecima. Ove objave, podstakle su stare sumnje na berzama. Naime, u zemljama Zapada koje su vodeći potrošači nafte listom su već godinama ubeđeni da su dodatni slobodni kapaciteti za naftnu proizvodnju Rijada i Abu Dabija daleko veći, i da se kreću "između dva i četiri miliona barela".

Ako Rijad i Abu Dabi stvarno nemaju te kapacitete, a ruska nafta potpadne pod još oštrije zapadne sankcije, šta je sudbina cene barela nego da dalje "probija plafon".

U međuvremenu, G7 je odlučan da pronađe, i globalno primeni mehanizme za ograničavanje cene ruske nafte koju uvoze manje razvijene države. Na Bliskom istoku procenjuju da će ta inicijativa Zapada među članstvom OPEK-a biti odbačena.

Saudijska Arabija i njeni partneri u Savetu Persijskog zaliva za saradnju (GCC) neće podržati nameru Zapada da ograniče cene ruske nafte na svetskom tržištu, prenele su agencije izjavu Muhameda Dijaba, eksperta za svetsku ekonomiju na Libanskom institutu za ekonomske studije.

- Epoha kada su naftne monarhije bile spremne da ispune svaki zahtev SAD i Zapada je prošla. Moderna politička elita u zemljama GCC vodi izbalansiranu politiku i zainteresovana je za očuvanje partnerskih odnosa s Rusijom, tako da će reakcija arapskih izvoznika nafte od Saudijske Arabije do Alžira na tu odluku biti negativna - rekao je Dijab.

Prema njegovim rečima, teško je zamisliti kako će članice G7 moći da sprovedu svoj plan da Rusiju liše dela izvoznih profita.

- Očigledno je da je za Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK), koja s Rusijom ima zajedničku strategiju za stabilizaciju situacije na svetskim tržištima, ova inicijativa neisplativa - naglasio je Dijab.

Ima li izlaza iz tekuće krize svetskog energetskog tržišta?

Privatni naftni biznis na Zapadu ima niz primedaba na račun tamošnje političke elite.

- Jedina stvar koja bi eventualno mogla da obuzda sadašnji, naizgled nezadrživi rast cene barela jesu nova ulaganja u razvoj proizvodnih i skladištenih kapaciteta industrije fosilnih goriva, ističe Daren Vuds, izvršni direktor Eksonmobajla, najveće među pet vodećih zapadnih megaenergo kompanija.

Politički centri moći pogrešno su, odnosno "previše optimistički" procenili brzinu kojom svet može da nađe novi oslonac u obnovljivim izvorima energije, ocenjuje prvi čovek Eksonmobajla u izjavi za Fajnenšel tajms.

Upravo to zagovara i OPEK: ogromne investicije u razvoj industrije fosilnih goriva još mnogo decenija. Politička elita energetski mahom nesamostalnog Zapada, još zagledana u "zelenu budućnost" misli upravo suprotno.

Ceh basnoslovne razlike u ovim procenama garnirane spoljnim političkim ciljevima, plaćaju danas potrošači širom sveta.